Некадашњи металски моделар Драгомир Савић, за 22 године створио ливницу у којој ради 48 запослених, различитих стручних профила. План развоја предвиђа запослење још 50 стручњака и остваривање годишњег промета од 10 милиона евра

Кад у централној Шумадији напуштате Тополу путем који преко Винче, Шаторње, Јарменоваца и Гуришеваца води према Руднику, у самом подножју Опленца налази се „Морсад”, металопрерађивачко предузеће породице Савић, специјализовано за производњу ливених модела, одливака, редуктора, делова за погоне у електранама и за пољопривредне машине, шинска и друмска возила и бројне услуге машинске обраде.

– Пуних 16 година, као школовани моделар, радио сам у тополској ливници. Месечна примања су била ниска и нередовна, па сам 1982. одлучио да повучем ризичан потез: отворио сам моделарску радњу која је 1990. званично прерасла у ливницу, са машинском обрадом тражених предмета – истиче за Економетар шездесеттрогодишњи Драгомир Савић, власник данас угледне фирме „Морсад”, који је у међувремену директорску функцију препустио старијој ћерки, тридесетшестогодишњој Јованки Савић, која је завршила менаџмент на студијама у Београду и Паризу. И друга ћерка, Славка Јовановић, такође је дипломирани менаџер и запослена у очевој фирми. И њен супруг, тридесетшестогодишњи Горан Јовановић из Шаторње, машински техничар по струци, ради у „Морсаду”. Не зато што је мој зет, додаје Драгомир Савић, већ због тога што је квалитетан професионалац, какви су потребни нашем предузећу.

Опширније у штампаном издању