SVETSKE PRESTONICE TURIZMA: LISABON – Zašto je tako privlačna najzapadnija tačka Evrope

U otvoreni grad na mestu gde se reka Težo uliva u Atlantski okean, poželećete sigurno da dođete opet. Iz više razloga: zbog brdovitih uličica kojima se penje i silazi žuti tramvaj, zbog vidikovaca sa kojih gledate na ceo Lisabon, zbog strastvene fado muzike, zbog divne hrane i vina… Jednostavno zato jer je ovaj grad neodoljiv

lisabonDa li zato što je poslednja kopnena tačka u Evropi na putu prema Aziji i Americi ili zato što je pet puta manja od Španije i “uokvirena” španskom teritorijom na Iberijskom poluostrvu, tek u Portugaliji možete zaista da osetite da ste “na rubu” Evrope, na Atlantiku. Ta geografska činjenica teško da će vas napustiti tokom boravka u Portugaliji i Lisabonu. Bar se meni tako učinilo ovoga leta. Ali, možda je upravo zbog te okolnosti doživljaj Lisabona neponovljiv i nudi nešto posebno. Moj prvi i poslednji utisak o Lisabonu ostao je isti: taj grad ne liči ni na jedan drugi, speci čan je, opušten je i jednostavan i kao da te obavezuje da se vratiš.

Najveći grad u Portugaliji, Lisabon (oko 560.000 stanovnika), rasut je na sedam brežuljaka, u predelu gde se reka Težo (Tejo) uliva u Atlantski okean. Na svakom od lisabonskih brda i brdašca napravljeni su vidikovci, što je bila odlična zamisao onih koji su ih pripremali za uživanje u panoramskom pogledu na ovaj grad.

Stari deo Lisabona (novi je nastao posle svetske izložbe EXPO 1998. godine) ispunjen je zgradama ne baš preterano visoke spratnosti – prosečna visina petšest spratova. Crveni krovovi i pitoresknim keramičkim pločicama obložene fasade – to je tipična slika koju ćete naći u starim četvrtima Alfama i Bajro Alto. Od tih pločica i od uskih kaldrmisanih uličica teško ćete moći da odvojite pogled, kao što nećete prestati da se divite svakome ko je učestvovao u kreiranju i oblikovanju te keramike.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME, UNUTRAŠNJE DEKORACIJE I SAJAM MAŠINA, ALATA I REPROMATERIJALA U BEOGRADU: Najbolja rešenja u oblasti drvne industrije
  • PREDAVANJE O NEJEDNAKOSTI NA FAKULTETU ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU U BEOGRADU: Globalizacija, migracije i budućnost srednje klase
  • ODLUKA OPEK O SMANJENJU PROIZVODNJE NAFTE: Nade u postepeni oporavak
  • SAVETI ZA REŠAVANJE REALNIH PROBLEMA IZ OBLASTI FINANSIJA I RAČUNOVODSTVA: Status ogranka stranog pravnog lica
  • VREME JE ZA VAŽNE STVARI U ŽIVOTU: Gorenje na sajmu IFA u Berlinu 2016.
  • FELJTON: PITER DRAKER: Upravljanje i rukovođenje preduzećem
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2016.
Podelite ovaj tekst: