Воскарско-лицидерска радња „Срцуленце“ из Ниша, коју воде мајка и син Светланка и Душан Лазић, један је од ретких чувара овог традиционалног заната

Лицидерско срце, слаткиш занимљивог имена и порекла, прави се вековима, али је све мањи број оних који се баве овим занатом. И овај, као и многе друге старе и заборављене занате, чува тек понеки заљубљеник коме зарада није на првом месту, већ љубав према том занимљивом послу. У такве ретке заљубљенике спадају мајка и син Светланка и Душан Лазић из Ниша, власници воскарско-лицидерске радње „Срцуленце“. Светланка је занат научила од оца, а Душан од ње.

Као што и њеном оцу то није било основно занимање, и Светланка је за професију одабрала други позив. Пензију је стекла као секретар Основне школе „Бранко Радичевић“ у оближњем Габровцу, али је све време правила лицидерска срца која је на почетку школске године поклањала првацима за срећан почетак, а на крају школске године ученицима осмог разреда за срећан завршетак осмољетке.

– Лицидерски занат донела сам из родног села Радошевац код Бабушнице. У Бабушници данас постоји један човек, родом из Љуберађе, који се бави овим занатом, у Нишу то радимо ми и не знам да ли то још неко ради. Мој отац покушавао је да нађе себе на многим пољима. Био је грнчар, хтео је да буде кожухар, док није себе пронашао у молерском занату. Лицидерством се бавио из задовољства, а и ја сам у томе видела неку лепоту, па сам га замолила да ме научи том занату. То радим од 1991. године, а интензивно после 2000. године, прича за Економетар нишка лицидерка.

Опширније у штампаном издању

У овом броју још и …

• ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
• МБА ПРОГРАМ – КАТАЛИЗАТОР ЗА УСПЕШНУ КАРИЈЕРУ Велико интересовање за стипендије
• НИКОЛА ЛУКИЋ: ПЕЊАЊЕ УЗ ЛИТИЦУ (5) Развијајте пријатељске односе са купцима
• ПРЕДСТАВЉАМО НАЈНОВИЈА ИЗДАЊА У ОБЛАСТИ ЕКОНОМИЈЕ Предузетничка улога државе – кинеско искуство
• Следећи број Економетра излази 8. априла 2014.