Gasovod u koji je uključena i Srbija, počeće da se gradi 7. decembra u Rusiji, imaće kopnenu trasu kroz Evropu dugu 1.455 kilometara i još 900 kilometara po dnu Crnog mora, koštaće 16 milijardi evra i ponudiće Evropi 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje
Najveća svetska kompanija u sektoru vađenja i prodaje prirodnog gasa je ruski Gasprom (Газпром). To je i najprofitabilnija kompanija na svetu, prema rezultatima poslovanja iz 2011. godine, koje je nedavno objavio američki časopis Forbs. Ta najveća ruska firma je 2011. godine ostvarila profit od 44,46 milijardi dolara, što je više od bilo koje druge kompanije u svetu. Gasprom uskoro kreće u realizaciju najvećeg evropskog projekta – gasovoda Južni tok koji će obezbeđivati snabdevanje Evrope gasom u narednih pet decenija. Detalje o tom velikom projektu mogli su da saznaju novinari iz desetak evropskih zemalja koji su bili gosti Gasproma od 7. do 10. novembra, u Moskvi i u Gelendžiku, gradu na obali Crnog mora, u čijoj blizini Gasprom ima kompresorsku stanicu za gasovod prema Turskoj.
U ovoj priči mnogo je aktera i podataka, ali svakako treba početi od Leonida Čugunova (56), šefa odeljenja za upravljanje projektima Gasproma, odnosno Južnog toka. Čugunov je doktor inženjerskih nauka, član Akademije tehnoloških nauka, ima tridesetogodišnje iskustvo u proizvodnji i prenosu prirodnog gasa, ovenčan je nagradama i priznanjima. U ovom novembarskom susretu sa novinarima predstavio je aktuelne detalje projekta Južni tok, čvrste stavove o izuzetno važnoj investiciji, ali nisu izostale ni duhovite opaske. Naprimer, na pitanje Magazina Biznis kako komentariše optužbe Evropske komisije za monopolski položaj Gasproma, Čugunov lakonski odgovara da u antimonopolskoj istrazi još nisu doneti dugoročni zaključci i da mu nije poznato da antimonopolsko zakonodavstvo sprema pritiske. „Insistiranje Evropske unije da neko treći može da distribuira ruski gas liči na vraćanje na vreme SSSR-a kada se država mešala u tržišne odnose. Izgleda da Evropska unija nije mnogo upoznata sa tim vremenom socijalizma, ali mi sa tim imamo dovoljno iskustva. Neka oni malo to prouče“, kaže Čugunov. On još dodaje i sledeću ilustraciju: to je kao da posadite paradajz u svojoj bašti a onda neko drugi dođe da ga ubere, da vi ne biste bili monopolisti.
Ukratko, na pitanje kako će Gasprom dugoročno reagovati na pritiske antimonopolske komisije Evropske unije, koja insistira na uvođenju trećeg operatera, odnosno razdvajanju proizvođača od distributera gasa, Čugunov kaže da taj pritisak nije tako dramatičan niti da će biti dugoročan, te da nema govora da bi mogao da ugrozi projekat Južni tok. „Uostalom, ruskog gasa u Evropi je 25 odsto na tržištu, a cene se određuju na tržištu“, rekao je Čugunov.
Opširnije u štampanom izdanju
