Србија годишње увезе око 250 тона гајеног и самониклог биља неопходног за производњу лековитих и козметичких препарата, иако имамо изванредне услове да га сами производимо

Дуготрајна суша, изазвана вишемесечним изузетно високим температурама, наплатила је данак гајеним и самониклим биљним врстама, сировини неопходној у редовној производњи Института за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић”. Неповољни временски услови још прошле јесени нису дозволили да се земљиште припреми на оптималан начин, тако да су смањена сетва камилице и садња нане, најзаступљенијих биљака у домаћој производњи лековитих препарата, већ тада наговестиле подбачај приноса.

Срета Бркић, дипломирани инжењер пољопривреде, руководилац Одсека агрономске производње у Институту, каже у разговору за Економетар да је већ сада сасвим јасно да су приноси камилице у Србији преполовљени, док је ситуација са наном (ментом) за нијансу повољнија. У Војводини, пак, има подручја где је година потпуно подбацила.

– Нажалост, сличну ситуацију можемо да очекујемо и следеће године, с обзиром на то да тренутне временске прилике не дозвољавају фину припрему земљишта за сетву и садњу. Мада оптимални рокови још нису прошли, уколико се настави период без довољно падавина, род ће бити неквалитетан, а тиме и мања вредност сировина за нашу производњу – каже Бркић.

Опширније у штампаном издању