Farma porodice Cakić je u početku imala samo 2.800 koka nosilja, ali se iz godine u godinu širila. Voja i Mirjana su kupovali zemlju i gradili objekte. Današnja moderna farma ima tri živinarnika od po hiljadu kvadrata u kojima ima 50.000 nosilja, koje dnevno snesu oko 40.000 jaja i 30.000 pilića
Nije mi bilo lako. Bila je to jedna od najtežih odluka u mom životu. Završila sam medicinu u Skoplju, zatim i specijalizaciju iz opšte medicine i posle nekoliko godina čekanja, zaposlila se u Domu zdravlja u Leskovcu. Uporedo sam radila i na farmi koka u Lapotincu kod Bojnika koju je osnovao moj suprug. Posle šest godina rada, 1993. godine sam napustila lekarsku ordinaciju i pridružila se suprugu na farmi. Medicina i dalje ostaje moja velika ljubav, ali situacija je bila takva da sam se opredelila za porodični biznis.
Ovako za Ekonometar priča dr Mirjana Cakić, vlasnica najveće i najsavremenije farme koka nosilja „Kokoda“ u selu Lapotince koja se nalazi na sredokraći puta Leskovac – Bojnik. Farmu je 1976. godine osnovao njen suprug Voja Cakić, inače dugogodišnji direktor firme „Elan“ u pustorečkom selu Kosančić, koja je držala jednu od prvih živinarskih farmi u ovom kraju.
Farma porodice Cakić je u početku imala samo 2.800 koka nosilja, ali se iz godine u godinu širila. Voja i Mirjana su kupovali zemlju i gradili objekte. Današnja moderna farma nalazi se u polju izvan sela, ima tri živinarnika od po hiljadu kvadrata u kojima ima 50.000 nosilja, koje dnevno snesu oko 40.000 jaja i 30.000 pilića u takozvanoj lakoj liniji koji se odgajaju dok ne postanu nosilje.
Ovo je najveća i najsavremenija živinarska farma na jugu Srbije u kojoj je sve „na dugme“.
– Sve je automatizovano, posebno u ovom drugom objektu u kojem ima 30.000 koka – hranjenje, pojenje, izđubravanje, sakupljanje i sortiranje jaja, tako da tu može da radi samo jedan čovek. Hrana se ubacuje u silos iz kojeg automatski stiže do koka, objašnjava naša sagovornica.
Pored Mirjane, Voje i njihovog sina Marka, na farmi rade još četiri radnika, a po potrebi i više. Postoji mogućnost da uskoro preko tržišta rada angažuju još desetak radnika koje bi subvencionisala država. Dve trećine jaja odlazi na beogradsko tržište, a trećina završava na trpezama lokalnog stanovništva. Hranu nabavljaju od firme „Agrosmesa“ iz Surčina sa kojom imaju višegodišnju saradnju. Kamioni odavde za Beograd voze jaja, a iz Beograda u Lapotince stiže hrana za koke od kojih svaka dnevno pojede po 180 grama koncentrata.
Pored Mirjane, koja ima diplomu lekara specijaliste, i Voje, sa diplomom Poljoprivrednog fakulteta, visoko obrazovanje stekla je i njihova kćerka Milena Stanković koja je završila Ekonomski fakultet u Nišu, a zatim i dve godine menadžmenta. Ona je udata i sa porodicom živi u Nišu, gde drži radnju za torte i kolače, koji se prave u njihovoj radionici u Leskovcu.
Marko je završio Poljoprivrednu školu u Leskovcu i uveliko je angažovan na farmi u Lapotincu, gde od pre dve godine ima i farmu od 500 svinja.
– Moju decu sam vaspitavala od malih nogu da rade, jer onaj ko radi ne boji se ničega. Imaćeš manje ili više, ali nećeš da brineš za egzistenciju. Ako i nemaš svoje, radićeš kod drugoga, to je zakon. Moja kćerka nije želela da radi za drugoga, a nije htela ni da sedi u kancelariji koliko da joj prođe vreme. Takva shvatanja imaju moja deca. I Marko je takav. On je odrastao na farmi, od malih nogu je znao sve da radi – da vozi traktor, tanjira, izđubrava. Ljudi su se čudili kako dete vlasnika farme toliko radi. Još dok nije znao da izgovori slovo „R“, govorio je da će da studira „famu“, nije znao da kaže farmu. Kad je trebalo da upiše srednju školu, govorio je da će četiri puta zaokružiti poljoprivrednu. To mu je ušlo u krv zahvaljujući meni, hvali Mirjana svoje vredne naslednike.
Od pre dve godine, Cakići imaju i farmu sa petsto svinja koja je registrovana na Marka. Nalazi se nedaleko od farme koka u iznajmljenom objektu nekadašnje farme krava.
– Kupujemo prasad između 20 i 30 kilograma i tovimo ih do 110-120 kilograma, a zatim ih isporučujemo leskovačkom „Mesokombinatu“ sa kojim imamo ugovor. Za sada dobro ide i planiramo da izgradimo sopstveni objekat u nastavku farme koka. Imamo celokupnu infrastrukturu, sopstvenu trafo-stanicu, arterski bunar sa pumpama, dobili smo dozvole i uskoro ćemo početi gradnju farme za petsto svinja, kaže Marko.
Inače, posmatrano u brojkama, ova farma se prostire na oko tri hektara zemljišta i ima tri objekta od po hiljadu kvadrata. Cakići obrađuju osamdeset hektara zemlje, od kojih je dvadeset hektara u njihovom vlasništvu, a ostalo su uzeli u zakup. Pod pšenicom je šezdeset hektara, a pod kukuruzom dvadeset. Pšenicu i kukuruz isporučuju proizvođaču hrane od koga dobijaju koncentrat i tako smanjuju troškove za hranu.
Na farmi je ukupno 80.000 koka, od kojih 50.000 nosilja i 30.000 u pripremi. Dnevno pojedu sedam tona hrane u vrednosti od oko dve hiljade evra a u toku dana prosečno snesu oko 40.000 jaja, kaže Marko.
