Pređašnji model rasta većine zemalja istočne Evrope je, na neki način, krahirao 2009. godine. Model razvoja je bio baziran na visokom prilivu inostrane štednje. Model se često zasnivao na “de fakto” ili “de jure” fiksnom kursu, a došlo je i do preterane liberalizacije kapitalnih računa. To je sve jasno; manje je jasno da li je moguć nov ili alternativni model rasta i koja bi tu bila glavna obeležja
Laza Kekić
Čujemo dosta ovih dana o novom modelu ekonomskog rasta, a da pri tome nije uvek jasno na šta se misli. Nadam se da će diskusije na našem predstojećem skupu doprineti razjašnjenju.
Ovako je Laza Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu i direktor odeljenja za predviđanja i prognoze londonskog Economist Intelligence Unita, odgovorio na pitanje Magazina Biznis o tome šta bi značili novi modeli rasta za Srbiju. “Novi pravci rasta” je naziv tradicionalnog, osmog po redu, okruglog stola koji londonska kompanija Economist Intelligence Unit organizuje sa Vladom Srbije 24. marta. Po običaju, za ovim okruglim stolom u beogradskom hotelu Hajat, naći će se najviši predstavnici srpske vlade, strani i domaći investitori, kao i eksperti Economist Intelligence Unit-a koji će saopštiti svoje procene i otvoriti dijalog o stanju srpske ekonomije i mogućnostima razvoja.
Ekskluzivno za Magazin Biznis Laza Kekić, koji je tradicionalno i moderator ovog skupa, iznosi procene Economist Intelligence Unit-a o tome kakva je ekonomska realnost i moguća budućnost srpske ekonomije.
– Mi, kao i većina drugih posmatrača, mislimo da će privredna aktivnost u Srbiji postati dinamičnija 2011. godine. Prognozira se rast BDP-a od tri do četiri odsto. Razlozi su očekivano blago ubrzanje rasta u evropskim zemljama, najznačajnijim trgovinskim partnerima (dakle porast u spoljnoj tražnji i poboljšanje uslova za direktne investicije), i određeno oživljavanje kreditne aktivnosti. Treba uzeti u obzir da bi taj rast bio sa niske osnovice i da je prognoza neizvesna i podložna raznim rizicima. Pre svega, svetska privreda bi mogla da stagnira ili čak zapadne u novu recesiju. Tu su i domaći rizici; recimo, moguća je politička nestabilnost.
Opširnije u štampanom izdanju
