Новцем намењеним за куповину стана у Врању набавио алпске козе, фазане, куниће и кућу са окућницом у селу Катун. Алпска коза даје осам литара млека дневно, а козји сир је бренд који осваја тржиште

„Нећу стан у Врању, хоћу козе”. Овим речима се, пре неколико година, родитељима обратио млади Ненад Стојановић из Врања када су, као тек запосленом ветеринарском техничару, са озбиљном везом за женидбу, понудили да му купе нови стан у центру Врања. Нећкајући се да Неши предају више десетина хиљада евра, шокирани родитељи су се нашли у још већем чуду када им је њихов мезимац рекао да хоће да оде у село, да купи кућу, козе и друге животиње и са будућом супругом започне нови живот.

– Није било тешко да донесем одлуку. Весна и ја, која је иначе професор енглеског језика у једној оближњој школи, одавно смо се определили да живимо на селу. Напустио сам стално радно место ветеринарског техничара у врањској Ветеринарској станици и новцем намењеним за стан купио кућу на лепој локацији у селу Катун. Кренуо сам полако, „степеник по степеник“, улажући своју и Веснину уштеђевину, каже Ненад Стојановић и додаје да је одмах купио пет алпских коза.

О козарству је доста знао – о млечности коза, квалитетном млеку од којег се могу правити млечни производи високог квалитета који су веома тражени на домаћем и иностраном тржишту. Преуређена је кућа са помоћним просторијама. Изграђене су и опремљене стаје и кавези за козе, фазане, коке носиље, зечеве и друге животиње. Са пољопривредном механизацијом обрадио је и оградио плодно земљиште око куће и засадио сточну храну, воће и поврће. Минуле године Ненад је са супругом Весном произвео толико парадајза, шаргарепе, лубенице, диње, паприке и другог поврћа да није могао све да убере па је вишак продавао и поклањао комшијама и пријатељима.

Опширније у штампаном издању