Оцена многих економских стручњака је да ће динар благо слабити током целе 2012. године и да не треба очекивати скоковите промене курса, које су погубне за привреду.

Додатне негативне последице на кретање курса могу да имају дешавања у еврозони. Динар је прецењен у односу на евро, посебно ако се посматра ниска конкурентност домаће привреде и њене слабе извозне перформансе. Великим делом, вредност домаће валуте одржавана је емитовањем хартија од вредности НБС и Владе, што је „поспешивало стварање привида макро-економске и динарске стабилности“. Када инвеститори процене да им је ризик улагања у домаће хартије од вредности већи од профита може доћи до померања девизног курса динара. Оцена је да нема назнака да ће се страни инвеститори повући из трезорских записа, а одређено слабљење динара боље је од његове апресијације, коју смо имали у 2011. години.
Фебруарски раст евра

Евро је 9. фебруара 2012. године премашио износ од 108 динара и поред интервенције НБС са релативно малом сумом од 10 милиона евра, „како би спречила прекомерне дневне осцилације курса“. Тако је курс динара пробио границу најслабијег динара од 4. новембра 2010. (када је званични средњи курс износио 107,52 динара за евро). Дан касније пад динара забележио је нови максимум од преко 109 динара за евро. Тако је за само месец дана динар ослабио за око 4%. Раст курса евра проузрокован је већом тражњом, а мањом понудом девиза, што се дешава сваки пут када динар губи вредност.

Дошло је до значајног слабљења динара од почетка 2012., што може довести у питање циљ да инфлација буде 4% плус-минус 1,5%, па ће НБС морати енергичније да делује (за две интервенције на девизном тржишту НБС је у овом периоду потрошила преко 78 милиона евра). Интервенција је очигледно била закаснела и НБС је доста коштала. Непознато је на ком нивоу ће НБС бранити домаћу валуту и колико је девизних резерви, које износе преко 12 милијарди евра, спремна да потроши да би одржала стабилност цена, „основни циљ за који је надлежна“ по закону. У јавности се помињу наводно неке процене ММФ од око милијарду евра колико ће НБС утрошити на интервенције у 2012., што је, ипак, у домену спекулација. Очигледно је да НБС показује жељу и могућности да спречи нагле и превисоке осцилације курса, али би добро било да се њене интервенције на девизном тржишту дешавају раније у току, а не на крају радног дана, како би им ефекат био већи.

Опширније у штампаном издању