U poslednjih pet godina izvoz hrane iz Srbije stagnira, a prošle godine je čak zabeležen pad za oko 200 miliona dolara u odnosu na 2014., u kojoj su se čak desile i katastrofalne poplave. Stručnjaci tvrde da je izvoz poljoprivrednih proizvoda teško povećati zbog toga što su mnoge oblasti potpuno devastirane, posebno stočarstvo i prerađivačka industrija
Iako su tokom devedesetih postojali strategijski ciljevi da do 2020. izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigne 30 milijardi dolara, Srbija bi, prema tvrdnjama agroekonomista, trebalo da bude zadovoljna ukoliko do tada bude ostvarila izvoz u vrednosti od pet, šest milijardi dolara, a da suficit bude oko 35 odsto te vrednosti. U poslednjih pet godina izvoz hrane stagnira, a prošle godine je čak zabeležen pad za oko 200 miliona dolara u odnosu na 2014. kada su se desile katastrofalne poplave. Za utehu je možda samo činjenica da je izvoz hrane tada prvi put pao u novom milenijumu.
Tapkanje u mestu
– Srbija ima mali izvoz po hektaru, duplo manji od novih zemalja članica EU ili čak osam puta manji od EU 15 zemalja. Kada bi po ovom parametru stigla Slovačku i Sloveniju koje imaju tri i četiri puta veći izvoz po hektaru od nas, srpska poljoprivreda bi vrlo lako povećala izvoz nekoliko puta. Trenutno izvoz stagnira, kaže Goran Živkov, osnivač i programski direktor konsultantske kompanije SEEDEV.
To potvrđuju i zvanični statistički podaci o izvozu i uvozu hrane u poslednjih pet godina. Promena gotovo da nema. Tako je, na primer, u 2011. godini izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio 2,7 milijardi dolara, a uvoz 1,4 milijarde dolara. Ostvaren je, dakle, suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije sa svetom od 1,3 milijarde dolara.
I podaci za prošlu, 2015. godinu, su slični. Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije iznosio je oko 2,8 milijardi dolara, dok je uvoz iznosio oko 1,4 milijarde dolara, što znači da smo ostvarili su cit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 1,4 milijarde dolara.
Srbija, kako tvrde stručnjaci, ostvaruje značajan suficit i zbog niske tražnje skupih uvoznih proizvoda usled pada kupovne moći stanovništva što se takođe sa rastom standarda može promeniti. Uz to, prosečna stopa rasta bruto poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 15 godina iznosila je svega 1,3 odsto godišnje, a neto 1,1 odsto. Sa tim stopama ne može da se ostvari održivi rast niti veliki izvoz, tvrde stručnjaci.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA, OPREME, UNUTRAŠNJE DEKORACIJE I SAJAM MAŠINA, ALATA I REPROMATERIJALA U BEOGRADU: Najbolja rešenja u oblasti drvne industrije
- PREDAVANJE O NEJEDNAKOSTI NA FAKULTETU ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU U BEOGRADU: Globalizacija, migracije i budućnost srednje klase
- ODLUKA OPEK O SMANJENJU PROIZVODNJE NAFTE: Nade u postepeni oporavak
- SAVETI ZA REŠAVANJE REALNIH PROBLEMA IZ OBLASTI FINANSIJA I RAČUNOVODSTVA: Status ogranka stranog pravnog lica
- VREME JE ZA VAŽNE STVARI U ŽIVOTU: Gorenje na sajmu IFA u Berlinu 2016.
- FELJTON: PITER DRAKER: Upravljanje i rukovođenje preduzećem
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2016.
