Чичока је поврће које има изузетно дејство на превенцију и лечење широке лепезе обољења, виталност и благотворни утицај на организам

Када је Бранко Војислављевић, угледни домаћин из села Винарце, код Лесковца, у чувеном паприкарском крају, на свом имању својевремено узгајао чичоку, ни слутио није да ће његов унук Срђан, пола века касније, производњом овог изузетно драгоценог поврћа издржавати целу своју породицу.

Чичока (латински Helianthus Tuberosus) је стара биљка коју наш народ познаје од давнина под називом дивљи, стари или столетни кромпир, подземна јабука, наход, а Енглези као јерусалимска артичока, Шпанци „патака“, Италијани „ђирасоле тера“. Била је храна америчких Индијанаца, а у Европу су је, највероватније морепловци, донели 1616. године.

Иако изузетно драгоцена, временом је неоправдано пала у заборав, да би свеприсутнијим масовним покретом за очување здравља употребом еколошке хране полако почела да осваја поборнике и узгајиваче поврћа које веома подсећа на кромпир.

Употреба

Чичока може да се једе у сировом стању, при чему има укус артичоке. Танко насечена, користи се као салата. Такође се пржи, пирјани и пече. За разлику од кромпира, гомољ чичоке не садржи отровни гликозид салинин. Употребљава се и за зимницу, фил за штрудле, чај, квалитетну ракију. Срђан Војислављевић каже да од једног казана чичоке испече око шест литара најквалитетније ракије. У његовом домаћинству користи се и у виду зачина који се додаје свим јелима, а као додатак, супи даје необично лепу зелену боју. Најделотворнија је ако се једе сирова, неогуљена и добро опрана. Да би дала одређене резултате, потребно је да се дневно у организам уноси око 200 грама.
Индустријски прерађена, користи се као брашно, гриз, љуспице, саставни део жвакаћих гума. Производи на бази инулина, капсуле, таблете за жвакање и грануле, погодни су за мршављење, а препоручује се комбинација са јогуртом, ацидофилом, кефиром, АБ-културом или житарицама. Сирове гомоље радо једу зечеви, срне, дивље свиње, медведи, краве, овце, козе, коњи, нутрије, па чак и живина. Енергетска вредност чичоке је 79 Кcal/100 грама.

Богат састав

Основни састојак чичоке је инулин, неопходан дијабетичарима. Међутим, ово драгоцено поврће садржи и много калцијума, гвожђа, цинка, витамина Б1 и Б2, беланчевине, калијум, фосфор, витамин А. Чичока је богата угљеним хидратима, а у дебелом цреву корисним бактеријама елиминише ешерихију коли, кандиду, стафилококу, спречава инфекције, побољшава апсорпцију минерала. Такође појачава имунитет, делује на триглицериде и холестерол и повишени крвни притисак.

Срђан Војислављевић је један од двојице произвођача чичоке у Србији. Овај посао наследио је од поменутог деде Бранка и оца Стојана, писмених људи, који су у, на први поглед, неугледним “кромпирићима“ препознали вредно поврће, најчешће самоникло на напуштеном земљишту, обалама река и потока, шумским чистинама и закоровљеним међама.

Узгајање чичоке не захтева никакав хемијски третман, она успешно расте без хербицида и пестицида, што јој даје све одлике здраве, еколошки чисте хране. Међутим, и поред скромних захтева, производња чичоке није нимало једноставна, јер захтева рад много људских руку.

Опширније у штампаном издању