Referentna kamatna stopa NBS postaje jedini instrument kojim će se centralne monetarne vlasti boriti protiv inflacije i ona zamenjuje sve dosadašnje instrumente, od kursa do obavezne rezerve
Ovogodišnja inflacija bi trebalo da bude ispod deset odsto, ukoliko Vlada Srbije bude dosledno sprovodila plan korekcija cena koje su u njenoj nadležnosti, izjavila je Diana Dragutinović, viceguverner Narodne banke Srbije, u razgovoru sa novinarima (5. septembra) tumačeći novi okvir monetarne politike. Ciljana inflacija je novi model kojim će NBS učestvovati u “krojenju” inflacije. Kako je naglasila gospođa Dragutinović, postavljeni ciljevi mogućeg rasta bazne inflacije za koju je nadležna NBS, nisu projekcije koje se mogu menjati ukoliko dođe do iznenadnog skoka cena, nego okvir kome će biti prilagođavane mere monetarne politike. Utvrđeni okvir rasta baznih cena (oko 45 odsto svih cena, odnosno onih koje su pod kontrolom države) u ovoj godini kreće se od sedam do devet odsto, a u idućoj godini bi trebalo da iznosi od četiri do osam odsto.
– Prema projekciji Vlade Srbije, pomeranje cena za ovu godinu trebalo bi da iznosi između devet i 12 odsto. Na osnovu tih projekcija ukupna godišnja inflacija mogla bi ove godine da bude ispod 10 odsto, a kolika će biti 2007. godine zavisiće od projekcije koju vlada bude utvrdila za narednu godinu – naglasila je gospođa Dragutinović.
Stamenković: NBS na probi
Za uspešnost novog modela monetarne politike – ciljana inflacija – neophodna je dobra koordinacija između Vlade Srbije i centralne banke. Ukoliko projekat ciljane inflacije propadne, to može ozbiljno da dovede u pitanje kredibilitet NBS. Država je tu veoma bitan faktor jer drži pod kontrolom čak 45 odsto cena – smatra Stojan Stamenković, urednik Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) Ekonomskog instituta.
Prema njegovim rečima model ciljane inflacije najbolje funkcioniše u zemljama u kojima vlada institucionalna stabilnost.
Tumačeći na koji će način NBS prilagođavati svoje mere za ostvarivanje ciljane inflacije, Diana Dragutinović je najavila da će pre svake sednice Monetarnog odbora, pred kraj svakog meseca, biti urađene detaljne analize domaćih i eksternih makroekonomskih kretanja i na bazi njih će se procenjivati mogući rizici budućeg kretanja cena. Ukoliko se pokaže da postoje rizici koji bi ugrozili planirani okvir rasta bazne inflacije, referentna kamatna stopa na dvonedeljne repo operacije će sa sadašnjih 18 odsto biti pomerana naviše. Inače, kako je istakla, referentna kamatna stopa NBS postaje jedini instrument kojim će se centralne monetarne vlasti boriti protiv inflacije i ona zamenjuje sve dosadašnje instrumente, od kursa do obavezne rezerve. Takve mere dale su rezultate u Mađarskoj, Češkoj, Rumuniji Bugarskoj i drugim zemljama.
– I sistem obaveznih rezervi će uskoro pretrpeti izmene. Prvu reformu trebalo bi očekivati već oko Nove godine, a sledeće u prvom kvartalu naredne godine. Njihov cilj će biti da se smanji obavezna rezerva na dinarska sredstva kako bi se i na taj način jačala domaća valuta. Hoćemo i na ovaj način da pokažemo da u dinar vredi ulagati – naglasila je Diana Dragutinović.
Živković: Zajednički cilj
Prof. dr Boško Živković podseća da su kor inflacija i indeks cena na malo praktično isti u situacijama kada su cene liberalizovane, što nije slučaj u Srbiji, te će za ostvarenje ciljane inflacije biti neophodna dobra saradnja NBS i vlade.
– To će biti ostvareno ukoliko vlada ne bude dozvoljavala svojim monopolistima da dižu cene. Tržišni monopoli predstavljaju, takođe, veliku opasnost za ostvarenje ciljane inflacije – naglašava Živković.
Ukoliko nova monetarna strategija bude ugrožena neuravnoteženom fiskalnom politikom, na primer, zbog Nacionalnog investicionog plana, Diana Dragutinović je objasnila da će se i u tom slučaju jedino kamatnom politikom delovati na poremećaje koji mogu da nastanu na planu inflacije. Srbiji su svakako potrebne investicije, rekla je Dragutinovićeva, ali bi bilo dobro da vlada izađe sa preciznim planom kada će se i sa koliko novca u nešto ulagati, kao i šta od toga predstavlja zaista investicije, a šta potrošnju, jer bi to za NBS značilo olakšanje u vođenju monetarne politike.
– Ako bi neuravnotežena fiskalna politika pogoršala spoljnu neravnotežu do tačke da ona postane pretnja finansijskoj stabilnosti, u tom slučaju NBS bi bila prinuđena da primeni i druge instrumente osim kamatne stope, kao što su obavezna rezerva ili neke druge administrativne mere – naglasila je Diana Dragutinović.
M.B.
