Пракса „превелик да би банкротирао“, у којој држава, парама пореских обвезника, стаје иза компанија које су својим лошим пословањем доведене на ивицу амбиса, у међународним круговима аналитичара одавно је једна од најактуелнијих тема

Недавно је свет обишла вест да би највећа инвестициона компанија „Дубаи Ворлд“ могла да прогласи неспособност за даље измирење обавеза према својим повериоцима. Наведена компанија налази се у власништву самог Дубаија као територијалне јединице Уједињених Арапских Емирата, а и у протеклој деценији предводила је огромну економску експанзију у том региону, која је значајним делом финансирана задуживањем на међународном финансијском тржишту, издавањем обвезница за инвестиционе пројекте у том региону.

Дуг је у протеклим годинама нарастао на више од 60 милијарди долара, а стопа повраћаја уложених средстава се због глобалне економске кризе драстично умањила. Хајде да се подсетимо за шта су била коришћена средства која је позајмљивала инвестициона компанија Дубаи: два највећа вештачка острва на свету у облику палминог дрвета и мапе света, највиши облакодер на свету, једно од највећих вештачких скијалишта на свету, као и многи други пројекти рађени у сличном маниру.

Данас, једноставно, овако скупе производе, нема ко да купи (барем не по цени пројектованој плановима инвеститора). Убрзо након што су светска тржишта почела да се тресу на вест о могућој обустави исплата, централна банка оближњег Абу Дабија (најбогатијег емирата), изашла је са саопштењем да ће интервенисати давањем гаранција за измирење дуга (слично као што је то недавно радила САД за посрнуле инвестиционе банке), да би 30. новембра наведена банка опет изашла у инвестициону јавност са нејасним ставом око давања наведених гаранција. До данас, питање давања гаранције за дуг није решено.

Дакле, када овај чланак буде видео светло дана, вероватно ће ово питање бити већ стара вест, али верујем да та чињеница неће директно утицати на његову занимљивост.

Опширније у штампаном издању