Očekujemo da će 150 privreda ove godine završiti godinu ispod nivoa rezultata ostvarenih pre krize, dakle, ispod nivoa iz 2019. godine. Ali, od toga još više zabrinjava procena da će mnoge ekonomije i krajem 2022. godine biti ispod nivoa rezultata zabeleženih pre početka pandemije. Moramo da pomognemo zemljama sa manjim sopstvenim kapacitetima. MMF je pojačao napore, pružili smo podršku za 86 zemalja. U ovome smo zajedno, i iz ovoga možemo izaći jedino zajedno

Kristalina Georgieva

Najbitnije je da shvatimo da kriza još nije gotova i da mi još prolazimo kroz nju. Način na koji vlade država, njihovi zakonodavci i privreda pokušavaju da smanje negativni uticaj ove pandemije imaće ogroman značaj, i zato želim da naglasim dve stvari. Jedna je da će, neizbežno, morati da se prestane sa politikama pružanja podrške. Ovo je neophodno uraditi što opreznije, jer je prošle godine zabeleženo manje bankrotstava od proseka zabeleženog godinu dana pre. A zašto? Pa, upravo zbog masovnih politika podrške koje su pomogle da se prođe kroz krizu. Bez njih, imali bismo tri puta veću recesiju. Ali, isto tako, ne može podrška da se održava zauvek. Onog momenta kada počnemo da povlačimo mere podrške, kompanije koje su u lošijoj situaciji, upravo one iz sektora čije poslovanje se smanjuje, neminovno će se naći u težoj situaciji i broj bankrotstava će se povećati.

Prethodno upozorenje bilo je samo jedno u nizu “opomena” koje je uputila Kristalina Georgieva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je virtuelno učestvovala 6. maja na konferenciji održanoj u organizaciji Evropskog univerzitetskog instituta (EUI) sa sedištem u Firenci. Stanje globalne ekonomije analizirano je u okviru ovogodišnje teme „Evropa u svetu koji se menja”. Razgovor sa direktorkom Georgievom vodio je Aleksandar Stab, sada direktor Škole za transnacionalno upravljanje ovog Instituta (EUI). Zbog značaja teme i poruka koje su upućene, Magazin Biznis prenosi najznačajnije ocene direktorke Kristaline Georgieve.

Govoreći o opasnostima od bankrotstava, do čega može doći kada prestane obimna državna “kovid” pomoć privredi, direktorka MMF-a je istakla da će biti izuzetno važno kako će se izaći iz “dobrih okvira za rešavanje nelikvidnosti”, koje su države stvorile da spasu privredu. To je prva mera opreznosti koja je potrebna, ali je tu i sledeće upozorenje:

– Druga stvar je da moramo da se pripremimo za moguće povećanje kamatnih stopa. Posebno treba da posmatramo kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom na uticaj koji promene kod njih imaju na ostatak sveta. Jer pod terminom “niske kamatne stope duže vreme” ne mislimo da će trajati zauvek. Neizbežno će doći do procesa snažnog privrednog rasta, zahvaljujući promenama u monetarnim politikama, ali nam dolaze i ozbiljni rizici. Zemlje koje još uvek ne beleže rast i koje zaostaju, mogu se naći u veoma teškoj situaciji kada kamatne stope potencijalno mogu porasti. To se naročito odnosi na države u velikim dugovima, naglasila je Kristalina Georgieva.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• U SANU PREDSTAVLJENA KNJIGA – MONOGRAFIJA AUTORA PROF. PAVLA PETROVIĆA I PROF. MIRJANE GLIGORIĆ MATIĆ: Zašto Srbija zaostaje, umesto da sustiže razvijenije zemlje CIE
• ŠTA DONOSI NOVI PRAVILNIK O POREZU NA DODATU VREDNOST: Od prvog jula ove godine novi propisi o PDV-u
• PREDNOSTI ULAGANJA U RAZLIČITE VRSTE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA: Kako upravljati ličnim finansijama
• PODRŠKA DOMAĆIM PROIZVODIMA I PROIZVOĐAČIMA: Oko 150 proizvoda sa žigom „Čuvarkuća“ i u Lidlu
• SAVREMENA TEHNOLOGIJA JE POTPUNO AUTOMATIZOVALA RAD NA BUŠOTINAMA: Kako se digitalizuju naftaši
• TV SLIKE I PRILIKE: Od filma do životne istine
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2021.