Позитивни трендови у српској економији и на тржишту капитала допринели да се Београд појављује као један од регионалних пословних и финансијских центара

Пета међународна конференција Београдске берзе, одржана 14. и 15. новембра 2006. године, окупила је око 400 учесника. Посебан допринос конференцији дали су званичници међународних финансијских организација и институција тржишта капитала, водећих светских и регионалних берзи, банака, брокерских и консултантских кућа. Интересовање еминентних учесника било је подстакнуто темом „Куда иду берзе“, веома актуелном у контексту владајућих светских тенденција. Додатни подстицај интересовању дали су позитивни трендови у српској економији и на тржишту капитала, у оквиру којих се Београд конституише као један од регионалних пословних и финансијских центара.

Овогодишња конференција указала је на могуће одговоре на питања позиционирања и дефинисања стратегија учесника на глобалним тржиштима капитала, почев од индивидуалних инвеститора, преко брокерских фирми, појединих берзи и националних економија. Поменуто укључује и односе у оквиру традиционалне поделе учесника на велике и мале.

Главни трендови

Први панел, под називом „Шта раде велики – поглед кроз кључаоницу или разигравање на улазним вратима“, протекао је у знаку подсећања на улогу информационе технологије, као једног од главних покретача промена на глобалном берзанском тржишту. Консолидација и интегрисање берзи, појава алтернативних тржишта и софистицираних производа – неки су од главних трендова у уобличавању новог берзанског пејзажа. Говорећи о интеграцији берзи, представници водећих берзи указали су на могућа два решења, у виду хоризонталне интеграције, која оставља више простора за деловање конкуренције, затим вертикалне или потпуне интеграције свих аспеката пословања, својствене немачком моделу, о чијим предностима је говорио др Албрехт Бергер (Albrecht Buerger), виши менаџер пројекта развој трговања и клиринга Дојче берзе (Deutsche Boerse). Роберт Тис (Robert Thys), директор за међународне односе, на паневропској платформи Евронекст (Euronext), образложио је погодности федералног концепта повезивања и синергије. Модел тржишта Euronext, подразумева експанзију на развијеној информационој технологији која омогућава међутржишне трансакције, које представљају један од главних подстицаја повећању ликвидности, уз опадајуће провизије у будућности. Стога, високи трошкови информационе технологије имају оправдање у бројним предностима за кориснике повезаних и усклађених система.

Висока технологија

Указујући на позитивна искуства ОМX Exchange, у процесу консолидовања берзи нордијског региона, као што су ефикасност трансакција хартија од вредности, брзина операција, као и лако доношење одлука, Хенри Бергстром, виши потпредседник Одељења корпоративног развоја ОМX Exchange, подсећа да локалне берзе не треба да буду маргинализоване у процесу, већ да настоје да се развију до статуса развијених тржишта, користећи могућности које нуди регионални тржишни приступ.

У контексту конкурентске борбе за глобални капитал, на коју је указао Николас Банистер (Nicholas Bannister), виши потпредседник и генерални директор за међународне односе и услуге америчког НАСД, тржишта у развоју представљају извор додатне ликвидности и као таква имају своје место у светлу интереса учесника са развијених тржишта.

Конференција као бренд

Конференција Београдске берзе постала је још један од производа, са тенденцијом да постане препознатљив бренд групе производа BELEX (индекси, тикер, wеb-site…). Уверавања за наведено добијамо на основу интересовања за конференцију и још једног од интересантних чланака недавно објављених у Financial Times-у чији је новинар нашао за потребно да на почетку чланка нагласи да „док је био на Међународној конференцији Београдске берзе, као значајном догађају….“.
Таквом успеху Београдске берзе вероватно су допринеле и претходне конференције, захваљујући којима све више постајемо интересантни другим берзама. Све је мање ситуација у којима Београдска берза инсистира на разговорима са другим берзама и све чешће смо у ситуацији да нас позивају на разговоре, на размену информација и повезивање, у региону и изван њега.
Такав реноме је обавезујући за институцију како у погледу едуковања и давања могућности професионалног наступа из региона, тако и у погледу остваривања значајних пословних контаката.

Нови производи

Најновији трендови у развијању производа на финансијским тржиштима, чију експанзију је омогућила управо висока технологија, крећу се у правцу структурисаних производа. Кристијан Казенил (Christian Cazenille), генерални директор, Financial Institutions Group Societe Generale – Corporate & Investment Banking, показао је да после деривата на акције, у фокус пажње последњих неколико година дошли су производи који укључују деривате за заштиту од ризика неликвидности, хибридне мултиимовинске класе, укључујући обвезнице/злато/инфлаторне тракере индекса, који имају за циљ изградњу јаког производа, који би заштитио капитал и омогућио реализацију различитих стратегија.

Као спона са другим панелом, под називом „Шта ради југоисточна Европа – 12 берзи или једна алијанса…“, могу да послуже одговори анкете спроведене током конференције, у којој на питање – да ли интеграција представља опасност за будући развој тржишта у развоју, од 96 испитаних 59 је негирало такву опасност, док 37 сматра да интегрисање подразумева извесну опасност за неразвијена тржишта, што је слично становишту, које се такође чуло на конференцији, да не треба прерано мешати неразвијена тржишта са развијеним, да не би дошло до њиховог гушења у раним фазама.

Становиште мање развијених берзи, у контексту консолидације и интегрисања светских тржишта, у процесу уобличавања новог берзанског пејзажа, своди се на неминовности укључивања у владајуће процесе и на прихватање изазова да се пронађу сопствени путеви за постизање атрактивности.

Бенефиције интегрисања

Често је наглашавано мишљење, слично тврдњи Спироса Капралоса (Spyrosa Capralosa), председника Athens Stock Exchange и директора Hellenic Exchanges, да се циљ привлачења инвеститора може знатно лакше постићи у оквиру широке иницијативе удруживања снага у региону. Стога, очигледна је потреба за утврђивањем и прецизирањем плана сарадње берзи у области креирања компатибилних инфраструктура и њиховог повезивања што, између осталог, подразумева и креирање кохерентног регулаторног оквира на бази директива Европске уније, подстицање ефикасне размене информација, стварање безбедних и ефикасних структура за трговање, клиринг и салдирање, као и смањење трошкова у међутржишном трговању и салдирању.

Бенефиције интегрисања, као што је нагласио др Хајнрих Шалер (Heinrich Schaller), члан управе, Vienna Stock Exchange, која је недавно постала акционар Bucharest Stock Exchange, појављују се у виду повећања интернационалног визибилитета и признања региона, поред економских бенефиција, бенефиција за инвеститоре, повећане транспарентности и бенефиција за акционаре.

Формирање јединствене берзе у региону југоисточне Европе сматра се мање реалном, иако привлачном солуцијом, уз давање предности повезивању типа алијанси, које подразумевају заједничку трговинску платформу, уз очување националног идентитета, као што је нагласио Виктор Папазов, председник Управног одбора Bulgarian Stock Exchange. Слично становиште заступа и Румунија, где је унутрашња консолидација почела спајањем Bulgarian Stock Exchange и Rasdaq, уз тенденцију постепеног укључивања у алијансе, са перспективом интегрисања са тржиштима Европске уније ради повећања визибилитета и избегавања изолованости, иако се креирање алијанси у принципу не одвија без проблема.

Инвестициони фондови

При оснивању Федерације евроазијских берзи, ФЕАС, као што је истакао Арил Серен, генерални секретар ФЕАС и виши потпредседник Istanbul Stock Exchange, главна идеја била је креирање федерације спојених тржишта, у оквиру које се одвија колаборација и сарадња, хармонизовање правила, увођење најбољих производа за тржишта и развој корпоративног управљања у регионима.

Независни саветник Ото Негелија (Отто Naegelia), из ОЕN Consulting – Naegeli&Partner, саветовао је да не треба журити са интегрисањем, пре него што регулатори буду спремни и технички захтеви испуњени. Велике берзе уложиле су напоре у процесу глобализације и њихово интегрисање свакако има утицаја на мале берзе. Пошто су правила креирана за велике и трошкови превелики за мање берзе, мала тржишта морају да нађу алтернативне начине да се организују и развијају, између осталог, прилагођавајући постојећа дата решења, у оквиру процеса сазревања стратегија и дугорочног планирања у одговарајућем правцу.

Словеначко искуство

У контексту хоризонталне и вертикалне експанзије, значајно је искуство Љубљанске берзе која се определила за коришћење сопствених потенцијала развоја у првој фази. После тога следи привлачење јачих емитената, увођење нових производа, јавна продаја акција берзе, у настојању да се, у складу са препорукама, најпре развије локално тржиште, као снабдевач ликвидности, са крајњом тенденцијом интегрисања са тржиштима Европске уније. Низ пројеката којима се имплементира стратегија, укључују представљање региона као узбудљиве пословне дестинације и повећање учешћа међународних инвеститора.

Сужавањем фокуса на политику инвестиционих фондова у региону, као кључних учесника на данашњим тржиштима капитала, чији се продор на домаће тржиште очекује у наредном периоду, са применом Закона о инвестиционим фондовима, незаобилазно је поменути актуелност времена и места у којима ће се одвијати тенденција. У оквиру трећег панела „Политика инвестиционих фондова – угао посматрања: тржишта југоисточне Европе“, инвеститори са развијених тржишта истакли су могућност дугорочног раста, постојање одговарајућих механизама управљања и финансијске контроле, конкурентну позицију снага, као и одрживост, изводљивост, кредибилитет и визибилитет, уз прихватање трошкова и користи, на страни локалних учесника, као пожељних фактора на локалним тржиштима. Такође, представници компанија за управљање међународним инвестиционим фондовима указују да је Србија постала узбудљив део Европе, чији економски, географски и људски капитал индицирају ликвидност тржишта и атрактивност за инвеститоре. Развој независних локалних истраживања и анализа повећаће привлачност Србије, у контексту глобалне перспективе.

Различити приступи

Заштита инвеститора, као један од стубова поверења и функционисања тржишта, представља комплексан проблем који је био тема четвртог панела конференције. Мишел Макил (Michel Maquil), председник Луксембуршке берзе, посебно истиче потребу за спровођењем и поштовањем принципа корпоративног управљања, указујући на предуслове у виду постојања далекосежне и скупе инфраструктуре, где се јавља проблем посебно код малих земаља, легалног и регулаторног оквира, кодекса понашања, едукације за приватне инвеститоре, финансијских информација за инвеститоре, пажљивог надзора финансијских посредника и регулисања тржишта. Различити приступи на путу ка привлачењу инвеститора и изградњи поверења у тржиште капитала, могући су и кроз увођења више класа листирања са различитим стандардима корпоративног управљања.

Конкретно, када је реч о пензионим фондовима, госпођа Роза Чипе (Rosa Chiappe), из Bearing Point, указује да бенефиције од доброг управљања укључују заштиту интереса чланова фондова и власничких права, интегритет и кредибилитет индустрије, доношење одлука на бази информација, као и правовремени приступ јасној, потпуној и релевантној информацији за државне органе регулисања и супервизије, да би се члановима и корисницима фонда обезбедио приступ механизмима тренутног обештећења. За Србију, изазови се састоје у креирању кодекса управљања приватним пензионим фондовима, обуци чланова одбора и судија, као и у области пензионог управљања.

У области регулативе у Европској унији, тренутно веома актуелна тема је замена директиве о информационим сервисима Европске уније, новом директивом MiFiD, која предвиђа обавезе фирми у домену конфликта интереса, укључујући компензовање клијената, правила понашања, најбоље извршење, као и надгледање и евиденцију на тржиштима, у циљу постизања транспарентности. Грегор Позниак, виши саветник Одељења за политику у International Capital Market Association, у оквиру анализе ефеката MiFiD у Швајцарској, указао је на импликације и очигледан значај прилагођавања решењима које нуди MiFiD, у земљама изван Европске уније.

Српско тржиште

Позиција српског тржишта капитала и нарочито Београдске берзе, у глобалним променама берзи, даје повод за задовољство, али и за забринутост по неколико основа. У оквиру панела „Пет година после или отворено о свему…“, посвећеног својеврсном резимирању постигнутих резултата и планова за будућност, истакнуто је да је у последњих пет година Београдска берза постигла задовољавајуће резултате, изградила заокружен систем, креирала индексе, постигла отвореност, док се проблеми јављају на страни недостатка атрактивног берзанског материјала који би у будућности привлачио инвеститоре, деловања инвестиционих фондова и повећања едукације.

У поменутом контексту, охрабрујуће је деловао гувернер Народне банке Србије, Радован Јелашић, који је презентирао резултате анализа, по којима је изражено интересовање инвеститора за улагање у штедне записе, уз обећање да ће се Народна банка ангажовати на обогаћивању понуде на српском тржишту капитала, као и на подршци дугорочном развоју берзе.

Председник Управног одбора Београдске берзе, Верољуб Дугалић, указао је на дилеме у погледу улоге државе, профитног или непрофитног карактера берзе, као и регулаторног повезивања са берзама окружења.

Надовезујући се на излагање Верољуба Дугалића, Милко Штимац, председник Комисије за хартије од вредности, подсетио је да је српско тржиште капитала после петнаест година од обнављања направило квалитативан помак, иако није било поштеђено невоља типичних за тржишта у развоју. Истовремено, Комисија за хартије од вредности, нарочито последњих година, суочена је са проблемом недовољне институционалне изграђености и учвршћености. Иако би требало да делује као независни регулатор, комисија је решавала проблеме од случаја до случаја, док јој је закон одузео самосталност. Са становишта берзе, која је у основи удружење берзанских посредника и институција система, не државе, претерана овлашћења државе могу да делују као стега.

Напредак и заостајање

Процењено је да је општа карактеристика домаћег финансијског тржишта својеврстан дебаланс, у смислу да је у сегментима као што су Берза или Централни регистар, направљен искорак у правцу напредних решења (рецимо индекс Belex једини је релевантан индекс у региону западног Балкана), док други сегменти заостају.

У домен деловања владе спада обезбеђење предуслова у окружењу за очекивани долазак инвестиционих фондова и великих светских банака.

На крају, поред признања српском тржишту капитала, неколико примедби од стране универзитетских експерата и медија односи се на слободнији приступ приватном акционарству, као и на боље информисање учесника и едуковање јавности.

Наталија Недељковић