Пандемија је повећала корупцију широм Европске уније, саопштила је 15. јуна организација Транспаренси Интернешенел (Transparency International – TI) и констатовала да су неки грађани и владе појединих земаља користили кризу за сопствену корист.
Истраживање је спроведено од октобра до децембра 2020, а учествовало је више од 40.000 људи, у 27 чланица ЕУ. Резултати су показали да се 29 одсто људи ослањало на услуге или пријатеље и породице са добрим везама, да би уопште могли да користе услуге јавног здравственог сектора. Око шест одсто испитаника се изјаснило да је директно дало мито.
„Здравство је посебно било погодно за узимање мита док су се владе бориле против пандемије ковида-19“, наводи се у годишњем извештају ТИ „Глобални барометар корупције – ЕУ 2021“, о искуствима и перцепцији људи о корупцији у ЕУ.
Највећи степен корупције у здравственом сектору забележен је у Румунији (22%) и Бугарској (19%), а ослањање на личне везе је било најчешће у Чешкој (54%) и Португалу (46%).
Уз то, многи испитаници су оценили да њихова влада није управљала пандемијом на транспарентан начин. Тако мисли готово две трећине испитаника у Француској, Пољској и Шпанији. Како оцењује организација Транспаренси Интернешенел, налази истраживања су посебно забрињавајући због чињенице да је управо током пандемије ковида-19, грађанима била хитно потребна здравствена помоћ, као и вакцине.
„Корупција угрожава све те активности“, оцењује ТИ и позива владе ЕУ да удвоструче своје напоре да осигурају праведан опоравак од пандемије.
Са друге стране, у извештају се указује да су Мађарска и Пољска користиле кризу као „изговор за подривање демократије“, јер су у том периоду усвајале прописе који су ослабили демократске институције.
Такође, било је и политичара који су кризу видели као шансу да профитирају, додају аутори извештаја, јер су лобирали за набавку заштитних маски, а било је и скандала у које су били умешани неки немачки посланици. Зато је трећина становника ЕУ оценила да се, управо у време пандемије, корупција у целини погоршала у њиховој земљи. Незадовољство се огледа и у томе што је готово половина становника оценила да њихова влада не ради добро на решавању проблема корупције.
„Ови резултати треба да буду позив на буђење, изјавио је директор ТИ Михил ван Хултен, сумирајући резултате истраживања.
Али, да злоупотреба није било само у време пандемије, већ да је у појединим државама чланицама ЕУ завладала „епидемија“ системске злоупотребе пољопривредних субвенција и то широм централне и источне Европе (ЦЕЕ), упркос бројним покушајима Европске комисије да то спречи, показао је извештај који је презентован крајем маја. Наиме, тај извештај је рађен за групу Зелени/ЕФА у Европском парламенту, а обухватио је пет чланица ЕУ из централне и источне Европе – Бугарску, Чешку, Мађарску, Словачку и Румунију, пошто се на њих највише сумњало. И, доиста, извештај је показао да је питање трошења пољопривредних фондова ЕУ у свим тим земљама означено као „веома проблематично“.
Ситуација није „од јуче“, већ је последњих година неколико извештаја указивало на злоупотребу пољопривредних субвенција ЕУ у земљама централне и источне Европе. Из извештаја су се видели сукоб интереса, непотизам, корупција и преваре.
У најновијем извештају из ове године, истиче се да злоупотреба пољопривредних фондова не само да кочи напоре ЕУ да испуни бројне важне циљеве, попут оних у заштити биодиверзитета и борби против климатских промена, већ и поткопава поверење у ЕУ и њену борбу за владавину права.
Извештај је указао на „системску предност“ великих фарми чији менаџери обично имају „блиске везе са владајућим партијама“ у својим земљама, што им омогућава да дођу до субвенција, чак и ако се не баве само пољопривредом.
„Овај извештај је јасно показао да постоји снажна веза између политичара и највећих корисника субвенција у пет анализираних земаља“, наводи се и додаје да се чини да је без блиских веза са политичарима у неким случајевима приступ земљишту „готово немогућ“.
Такође се у извештају указује да су пољопривредни фондови ЕУ постали „атрактивна пословна прилика за преваранте различитих врста које пољопривреда мало интересује“.
Ту су извештаји, па ћемо видети како ће ЕУ ове „деформације система“ санкционисати.
Р. Николић
У овом броју још и …
- СТАБИЛНО ПОСЛОВАЊЕ ЛУКЕ БЕЧ УПРКОС КРИЗИ: У години короне промет повећан за 28 одсто
- „МАЛИ ШЕНГЕН” ЗА НАПРЕДАК ЗАПАДНОГ БАЛКАНА: Нови споразуми на састанку у Скопљу 29. јула
- ОДРЖАНА ДЕСЕТА КОНФЕРЕНЦИЈА DIGITAL DAY: Дигитaлнo тржиштe увeћaнo вишe oд шeст путa
- ПРOГРAМИ ФИНAНСИJСКE ПOДРШКE ЗA РAЗВOJ ПOСЛOВAЊA У РEГИOНУ ЗAПAДНOГ БAЛКAНA: Региону Балкана потребна већа помоћ ЕУ
- Следећи број Економетра излази 7. септембра 2021.
