Neuspeo manevar jednog od najstarijih konglomerata da uz pomoć države ignoriše zahteve stranih akcionara. Japanci ne vole da strani investitori utiču na menadžment – što je uobičajeno u zapadnim ekonomijama. To smatraju nepoželjnim mešanjem, čak i onda kada je svrha „mešanja“ stranih investitora da se unapredi poslovanje i profitabilnost
Japanska Tošiba – sedište kompanije u Tokiju
Tošiba, jedan od najvećih i najstarijih poslovnih konglomerata Japana, čiji počeci sežu još od 1875, ponovo je u vestima, ali ne zbog svojih poslovnih poduhvata, nego zbog korporativnog zapleta koji je potvrdio da se japanski kapitalizam, uprkos mnogim reformama, teško odriče svojih starih navika.
U svojoj dugoj istoriji, Tošiba je uglavnom bila perjanica industrijskog uspona Japana: napravila je, između ostalog, prvu japansku sijalicu, prvi domaći radar, mikrotalasnu pećnicu, proizvela je prvi svetski laptop kompjuter, DVD, fleš memoriju…
Na vrhuncu je bila početkom ovog veka kada su pod njenim korporativnim krovom bile industrije od proizvodnje čipova, potrošačke elektronike, medicinske opreme do tehnologije za nuklearne elektrane. Širom sveta Tošiba tada zapošljava oko 200.000 ljudi, ostvaruje godišnji promet od oko 60 milijardi dolara i nalazi se među 20 najuspešnijih korporacija sveta.
Taj „zlatni“ momenat Tošibe je prošao, kao, uostalom, i japansko industrijsko čudo iz druge polovine prošlog veka – 1970-ih i 1980-ih, kada je Japan bio druga ekonomija sveta i ostavljao utisak da će svojom ekspanzijom ugroziti i položaj prve, Amerike. Japanski model razvoja je uzdrman, pre svega, informatičkom revolucijom koja je potekla iz kalifornijske Silicijumske doline, pokazavši da je kreativnost američkog individualizma efikasnija od japanskog kolektivizma.
Pod tim „kolektivizmom“ pre svega se podrazumeva bliska saradnja velikih korporacija, kao što je Tošiba, i države. Kada je postalo očigledno da je to ne samo kočnica bržeg razvoja, nego i fer utakmice na njemu, što je suprotno osnovnim načelima slobodnog tržišta, doneto je nekoliko reformskih mera. Ali, najnoviji korporativni skandal, u čijem je središtu baš Tošiba, pokazao je da su ti zahvati bili plitki i u svakom slučaju nedovoljni.
Da bi se razumela najnovija afera, treba se podsetiti stare, one iz 2015, kada je otkriveno da je menadžment Tošibe naštimovao završni račun kako bi prikrio gubitak od, kako je tada predočeno, 1,2 milijarde dolara.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- DIGITALNOM TRANSFORMACIJOM DO BOLJEG KORISNIČKOG ISKUSTVA: Digitalna budućnost sa Banca Intesa
- ISTRAŽIVANJE IMMOFINANZ-a, VODEĆEG INVESTITORA U OBLASTI KOMERCIJALNIH NEKRETNINA NA TRŽIŠTU CIE: Kupovne navike potrošača se nisu značajno promenile tokom pandemije
- AMERIČKA KOMPANIJA ROCKWELL AUTOMATION OTVORILA KANCELARIJU U BEOGRADU: Automatizacija je srce moderne industrije
- KAKO SE KREIRA IMIDŽ I REPUTACIJA: Igraj i pobedi
- SANJA MILAKOVIĆ KOLUNDŽIJA, PRINCIPAL, EXECUTIVE GROUP: Održivo poslovanje u prvom planu, a ne samo profit
- SRPSKA ASOCIJACIJA MENADŽERA – KAKO JE DOBRO VIDETI VAS OPET: Junski susret 2021. u znaku jubileja
- DRUGAČIJE LICE SALCBURGA: Berba jagoda ispod Alpa
- TV SLIKE I PRILIKE: Olimpijske igre u Tokiju između troška i iznenađenja
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2021.
