Izveštaji statistike pokazuju da su neka od tih poskupljenja u Srbiji bila sezonskog karaktera, kao što je na primer poskupljenje turističkih aranžmana u junu i julu za više od 20 odsto. Ali, veće cene su u mnogim slučajevima, ipak, posledica globalnih faktora. Pre svih, tu je poskupljenje nafte, koja je u junu poskupela 22,7 a u julu 19,3 odsto. Ipak, glavna briga kreatora ekonomske politike širom sveta je da li je inflacija samo privremena ili će se duže zadržati

Čini se da je prošlih dvadesetak godina svet zaboravio na inflaciju kao globalni problem. Posle krize iz 2008. godine inflacija više nije bila tema, pa su se čak i ekonomisti, koji vole da se ne slažu, slagali u jednom – da je inflacija mrtva. Međutim, kriza izazvana korona virusom, udahnula je inflaciji novi život. Nakon što je tokom prošle godine, prema proceni MMF-a, širom sveta naštampano 16.000 milijardi dolara, i nakon što se posle izlaska iz izolacije velika količina novca sudarila sa robom, koje zbog prekinutih lanaca snabdevanja negde nije bilo dovoljno, inflacija je ponovo oživela. I to, prvo stidljivo u Americi, kada je u aprilu zabeležen međugodišnji rast cena veći od četiri odsto, a onda je u maju, junu i julu inflacija bila veća od pet odsto, što je znatno više od cilja koji su postavile Federalne rezerve (dva odsto).

U evrozoni, na primer, inflacija je dostigla najviši nivo u poslednjoj deceniji i u julu je bila 2,5 odsto. U Srbiji je, na kraju jula međugodišnja inflacija iznosila 3,1 odsto. Kako je u poslednjem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) primetila Gordana Vukotić Cotič, nekoliko zemalja EU je u julu imalo veću međugodišnju inflaciju od Srbije. To su Luksemburg (3,3 odsto), Rumunija (3,8 odsto), Litvanija (4,3 odsto), Mađarska (4,7 odsto), Poljska (4,7 odsto) i Estonija (4,9 odsto). U Nemačkoj je, na primer, inflacija dostigla najviši nivo u poslednje tri decenije i na kraju jula bila 3,8 odsto.

Inflacije je bilo i van evrozone, pa je tako u Rusiji bila na nivou od 6,5 odsto.

Izveštaji statistike pokazuju da su neka od tih poskupljenja u Srbiji bila sezonskog karaktera, kao što je na primer poskupljenje turističkih aranžmana u junu i julu za više od 20 odsto. Većina poskupljenja, ipak, posledica su globalnih faktora. Pre svih tu je reč o poskupljenju nafte, koja je u junu poskupela 22,7 a u julu 19,3 odsto.

Ipak, glavna briga kreatora ekonomske politike širom sveta jeste da li je inflacija samo privremena ili će se duže zadržati. Njujork tajms tako piše da većina kreatora ekonomske politike veruje da će inflacija „izbledeti“ jer je rast cena samo posledica „trenutne neusaglašenosti između onoga što potrošači žele da kupe i onoga što proizvođači mogu da proizvedu“. Ipak, sve i da su uzrok inflacije prekidi u lancu snabdevanja, a ne veliki rast globalne potrošnje usled štampanja para, pitanje je i koliko će ovi „prekidi“ trajati.

Foto: Pixabay

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• KAKO NIS DIGITALIZUJE I BENZINSKE STANICE: Pet miliona litara goriva za godinu dana, putem aplikacije „Drive.Go“
• U SRBIJI SU NASTALI NEKI OD NAJVEĆIH REGIONALNIH BRENDOVA: Globalna lokalizacija svetske privrede
• ZA NEPOSREDAN PRISTUP SISTEMU ELEKTRONSKIH FAKTURA OMOGUĆENA SU DVA TEHNIČKA REŠENJA: Kako će startovati elektronske fakture
• BANCA INTESA LANSIRALA MASTERCARD PLATINUM: Kartica za ceo svet
• RAST PRODAJE PROIZVODA SA ŽIGOM „ČUVARKUĆA“ I DO 40 ODSTO: Potrošači prepoznali domaći kvalitet
• AKSIOS, VINO VRANAC SA KONTROLISANIM GEOGRAFSKIM POREKLOM IZ PODGORIČKE VINARIJE PLANTAŽE, KAO POSEBNA SERIJA URAĐEN JE U 1.500 BOCA: Aksios vranac, neraskidivi sastojak pravoslavne duhovnosti
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2021.