Pored formalnog obrazovanja, učenicima i studentima je potreban pristup neformalnim oblicima obrazovanja kako bi uspešno odgovorili na potrebe savremenog tržišta rada, ocenjeno je 7. marta na večernjem panelu „Obrazovanje: putevi ka kompetencijama“ održanom na 30. Kopaonik biznis forumu. Takođe je istaknuto da kompanije mogu značajno da doprinesu unapređenjima u oblasti obrazovanja.

Kao dobar primer je navedena kompanija NIS koja kroz program „Energija znanja“ sarađuje sa brojnim domaćim i međunarodnim obrazovnim ustanovama i stipendira talentovane studente. Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, naveo je da je kompanija uspostavila partnerstvo sa 11 univerziteta u Srbiji, regionu i Ruskoj Federaciji, kao i sa 30 fakulteta, te brojnim naučnim društvima. Prema njegovim rečima, putem ovog programa stipendiran je značajan broj studenata od kojih je više od 60 zaposleno u NIS-u nakon završetka školovanja.

„Srpsko obrazovanje je uvek bilo odlično, samo je bila potrebna specijalizacija. To smo primetili u NIS-u i započeli saradnju sa obrazovnim ustanovama i stipendiranje studenata u skladu sa potrebama biznisa. To traje još od 2009. godine i ostvarili smo odličan rezultat. Ne samo da imamo svoje obučene zaposlene, već imamo kompetencije da pružamo određene usluge kompanijama širom sveta“, rekao je Smirnov.

On je naveo primer Naučno-tehnološkog centra NIS-a u Novom Sadu koji ima više od 300 zaposlenih, među kojima su mladi stručnjaci, bivši stipendisti kompanije od kojih su se mnogi školovali u inostranstvu i potom vratili u Srbiju da rade u NIS-u. Smirnov je dodao da NIS ostvaruje saradnju i sa srednjim školama i da je opremljeno više od 60 učionica i laboratorija u školama u Srbiji, kako bi se unapredili uslovi za obrazovanje.

„Naše napore je prepoznala i Vlada Srbije, pa smo dobili Svetosavsku nagradu dva puta. Jednu za kompaniju i jednu za generalnog direktora“, naveo je Smirnov i dodao da će NIS nastaviti sa podrškom obrazovnim ustanovama i mladim talentima.

Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative digitalna Srbija, kazao je na panelu da je potrebna podrška kompanija i formalnim i neformalnim oblicima obrazovanja.

„Formalno obrazovanje ne može i ne treba da prati samo potrebe privrede, jer ni privreda ne zna šta će tačno biti potrebno za pet ili više godina“, rekao je Bjelotomić i istakao značaj neformalnog obrazovanja.

On je dodao da je učenicima potrebna podrška i u tome da nauče da se brzo prilagođavaju promenama na tržištu rada, jer se ono danas menja dinamičnije nego ikada ranije, te da se kroz neformalno obrazovanje mogu unaprediti određene veštine kod mladih.

Jelena Ostojić, profesorka u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji, rekla je da formalno obrazovanje ne može da pruži učenicima sve što im je danas neophodno, tako da se i u školama kroz različite sekcije radi na unapređenju kompetencija.

Miloš Đuričanin iz Nordeus fondacije, rekao je da je sada potrebno izgraditi dodatnu infrastrukturu da se podrži obrazovanje u Srbiji i izgradi budućnost za decu. Prema njegovim rečima, istovremeno treba naći način i da se podrže nastavnici u školama kako bi i oni radili na unapređenju veština svojih učenika i naveo da su učeničke kompanije dobar primer neformalnog obrazovanja koji mnogo pomaže mladima da se pripreme za tržište rada.