У складу са препоруком Светског економског форума за земље нашег типа, неопходно је подстицати предузетништво и улагати у образовање кадрова

“Конкурентност нација и Република Србија” – назив је дипломског рада који је крајем јуна ове године, на Факултету за менаџмент Универзитета “Браћа Карић”, одбранила Дубравка Шкунца, један од најбољих студената овог универзитета. По оцени професора, чланова комисије која је вредновала овај дипломски рад, реч је о својеврсној анализи конкурентности српске привреде у односу на окружење и свет. Будући да се до сада безброј пута на делу показало да је конкурентност један од највећих проблема српске привреде, Економетар је, са дозволом аутора, у неколико наставака пренео делове из овог рада Дубравке Шкунца, ментора проф. др Ивана Багарића. Рад се састоји из четири сегмента: Историјски настанак конкурентности нација, Листе конкурентности нација, Конкурентност привреде Републике Србије и Оцена домаћих експерата.

Да би наша предузећа поправила своју конкурентност и пословање потребна је подршка државе. У складу са препоруком Светског економског форума за земље нашег типа неопходно је подстицати предузетништво и улагати у образовање кадрова. Али, наша предузећа ретко сама улажу у образовање својих запослених. Држава би требало да стимулише ова улагања кроз субвенције или дистрибуцију и набавку софтвера по повољним кредитним условима.

Мала и средња предузећа су највиталнији део привреде и представљају сектор који би требало да буде носилац будућег привредног развоја, због тога је потребно основати агенције за подршку овим предузећима. Ове агенције би требало да кредитирају извоз, помажу при контроли робе пре испоруке и дају савете.

Европски стандарди

Неопходно је усвајање и увођење стандарда Европске уније како би роба могла да се извози на тржиште Европске уније. Наша предузећа не користе потенцијале слободне трговине, а разлози за то су или лоше склопљени споразуми по нашу земљу или незнање предузећа какве им се погодности нуде. Домаће фирме би требало да буду изложене здравој конкуренцији у Балканској зони слободне трговине са циљем да се припреме за оштрију конкуренцију на европском и светском тржишту.

Предузећа и научне, финансијске и владине институције могли би да се повежу у савремени облик удруживања – кластере – у циљу унапређивања конкурентности. Међународне организације би свакако биле спремне да обезбеде средства за њихово формирање.

Пакет мера

Да би Србија побољшала конкурентност своје привреде потребан јој је пакет мера које су временски синхронизоване, функционално усклађене и усмерене према истом циљу – порасту економског раста.
Стабилан и транспарентан правни оквир је неопходан за регуларно функционисање тржишне привреде. Кључну улогу имају закон о предузећима, закон о банкроту (престанку рада предузећа и начину регулисања заосталих обавеза) и закон о јемству.

Требало би прерасподелити средства која долазе из иностранства. Србија углавном добија кредите за изградњу инфраструктуре која пролази преко наше земље и повезује југ и север, исток и запад Европе. Међутим, земљи су највише потребна средства за привреду, тако да је потребно искористити економску дипломатију да би се добијена средства из иностранства усмерила у привреду, а касније и у изградњу инфраструктурних објеката.

Реформа администрације

Може се извести закључак да би реформа државне администрације довела до њеног претварања у сервис привреде и грађана. Тако би се државна управа приближила предузећима која би повратила поверење у државу.

Наша земља мора да изгради савремену материјалну и информациону инфраструктуру и да осавремени домаћа предузећа да би она повећала додату вредност по запосленом. Без иностраног капитала наша предузећа могу у просеку тек за 20-25 година обновити своје програме. Међутим, она предузећа у којима учествује инострана акумулација и менаџмент, то исто могу учинити за три до пет година. Српска привреда технички заостаје за индустријским земљама Европе пет до шест технолошких година, што је 30-35 година, како је констатовао Институт Џеферсон.

Развојна политика

Да би се створио повољан амбијент за стране директне инвестиције неопходна је ефикасна развојна политика коју неће успоравати бирократски органи и административна одуговлачења при регистрацији, запошљавању, извозу, обезбеђивању правне заштите итд. Транспарентно законодавство и ефикасан банкарски, односно финансијски систем представљају неопходност. Држава треба да на разне начине подстиче промене које доводе до јачања производне базе и реалне конкурентности извоза. Да би се стопа раста подигла на виши степен нужне су додатне инвестиције у модерну технологију и људске ресурсе (знање, специјализација…). На тај начин би се повећао животни стандард, односно доходак по становнику и било би могуће редовно сервисирање спољног дуга.

Да би земља била конкурентнија и да би имала већи раст извоза неопходно је инвестирати у модернизацију опреме и производних процеса. Нужно је повећање извозних прихода, јер то представља базични услов сервисирања спољног дуга и финансирања увоза опреме и технологије, а самим тим и претпоставку за будући економски развој. Када би Србија подигла стопу привредног раста и константно повећавала бруто друштвени производ и стандард запослених, она би морала бити глобално конкурентна пре свега на тржишту земаља Европске уније, јер се са њима одвија највећи део спољнотрговинске размене и токова капитала, а према њима она има највише спољног дуга.

Привлачење инвеститора

Србија мора имати план комплексне развојне политике која би привукла инострану акумулацију, и то пре свега директне инвестиције, тако да би се у земљу унела, поред капитала, и савремена технологија. На тај начин би се обезбедило извозно тржиште и унапредило пословање домаћих предузећа. Међутим, да би се то постигло неопходно је повећање пореског оптерећења за употребу природних ресурса и необновљивих извора енергије. Држава треба да финансијски помогне само поједине произвођаче који остварују већу додату вредност. Тако би се зауставило економски неоправдано повећање капитално интензивне производње, чији су резултати скромни, будући да не стварају нове вредности.

Треба подржати нематеријалне инвестиције, базиране на знању, иновацијама и новим производним техникама. За стварање синергистичких ефеката Србија се мора повезати са земљама у окружењу. Инострани улагачи су врло заинтересовани за овакво повезивање. Са страним партнерима треба подстицати развој концентрисаних привредних зона за које постоји интерес код страних инвеститора (кластери).

Кључни циљ економске политике јесте повећана стопа раста бруто домаћег производа и њено одржање на нивоу неопходном да се смањи постојећи раскорак у дохотку по глави становника између Србије и земаља Европске уније, као и других земаља у транзицији. То је могуће урадити само преко константног раста продуктивности. Такође, само дугорочна стабилност цена може утицати на раст домаћих и иностраних инвестиција.

Три циља

За предузећа у земљама у транзицији постоје три најзначајнија стратешка циља за повећање конкурентности, а то су боља квалификациона структура запослених, смањење трошкова пословања и побољшање квалитета производа. Они су неопходни за остваривање конкурентске предности на међународном тржишту.

Србија треба да изабере ону стратегију конкурентности која ће јој омогућити постизање и одржање конкурентности на дуги рок. Из угла појединачних предузећа постоје две кључне оријентације у политици повећања конкурентности, а то су снижење трошкова и понуда диференцираних производа и услуга. Свакако је неопходна савремена технолошка база и одговарајуће системске претпоставке, а то су стабилност цена, функционалност правне заштите и ефикасан финансијски систем.

Привреда се може поделити на два сегмента. Први који производи углавном за домаће тржиште и евентуално продаје суседним регионима једнаког или приближног степена развијености и структуре потрошње. То су традиционалне делатности: услуге (школство, здравство, финансијске услуге и друго), различите занатске делатности и индустријска производња ниског степена обраде. Ради се о заштићеним делатностима, чија је просечна вредност по јединици производње мала.

Последице глобализације

Други сегмент привреде је првенствено усмерен на међународно тржиште и налази се под утицајем глобализације (глобализована предузећа). Да би овај сегмент опстао он мора подићи конкурентност на ниво који одговара стандардима међународног тржишта, а алтернативе не постоје, јер производне јединице које се не могу уклопити у међународно тржиште осуђене су на нестајање.

Сразмера између ових сегмената привреде зависи од степена економске развијености земље. Земље западне Европе две трећине бруто домаћег производа остварују преко предузећа прве групе, а трећину остварују глобализована предузећа. Мање земље много више зависе од глобализованих предузећа, па је извоз врло битна ставка у бруто домаћем производу. Али, на тај начин се врши притисак на плате и цене, тако да је неопходно увести рационализацију производње и савремену технологију. Тако глобализована предузећа повећавају ефикасност укупне привреде.

Модернизација технологије и организације рада, транспарентност тржишта, управљање производним процесима и координација мера економске политике на националном и локалном нивоу – све је то потребно активирати истовремено. Само када су осигурани услови за ефикасно функционисање тржишта, чврста правна заштита пословања, иновативни менаџмент и савремена технолошка база могуће је спровести трансформацију привреде, обезбедити њену конкурентност и на томе засновати трајни привредни раст.

(Крај)