Привредни раст зависи од две основне компоненте: од технолошких промена и од продубљивања продукционог капитала, односно од увођења савременије опреме и инфраструктуре

„Конкурентност нација и Република Србија” – назив је дипломског рада који је крајем јуна ове године, на Факултету за менаџмент Универзитета „Браћа Карић”, одбранила Дубравка Шкунца, један од најбољих студената овог универзитета. По оцени професора, чланова комисије која је вредновала овај дипломски рад, реч је о својеврсној анализи конкурентности српске привреде у односу на окружење и свет. Будући да се до сада безброј пута на делу показало да је конкурентност један од највећих проблема српске привреде, Економетар ће, са дозволом аутора, у неколико наставака пренети делове из овог рада Дубравке Шкунца, ментора проф. др Ивана Багарића. Рад се састоји из четири сегмента: Историјски настанак конкурентности нација, Листе конкурентности нација, Конкурентност привреде Републике Србије и Оцена домаћих експерата.

Светски економски форум је у септембру 2005. године издао Извештај о глобалној конкурентности за 2005-2006. годину.

Листа конкурентности Светског економског форума обухвата 117 држава. Посматрани су макроекономско окружење, квалитет јавних институција, ниво технолошке спремности, дифузија и примена иновација. Други параметри односили су се на људске ресурсе, односно образовање, здравствену заштиту и радне односе. Укалкулисана је и укупна инфраструктура, уговорни односи и примена закона, корупција и конкуренција на домаћем тржишту, развој кластера, стратегија и оперативна делатност компанија, али и екологија. Један од најважнијих критеријума представљао је општедруштвени консензус око трошковних приоритета у владином буџету.

Производни потенцијал привреде није само акумулирани капитал у облику физичке инфраструктуре, машина и опреме, већ и ниво општег и специјализованог знања, дисциплине запослених и менаџерских способности руководилаца. Привредни раст убрзавају не само инвестиције, односно стопа штедње једне привреде, него и јавне и приватне институције које подржавају иновације, нове идеје и коришћење искуства иностраних предузећа у домаћој привреди.

Скандинавске земље

Светски економски форум за процену конкурентности користи и индекс микроекономске конкурентности (MICI) који се састоји од микроекономских индикатора којима се мере институције, тржишне структуре и потези економске политике, везани за просперитет привреде. MICI се односи на производни потенцијал земље и интензитет његове употребе. MICI обухвата факторе који доприносе одржавању одређеног степена продуктивности земље, а подељен је у два показатеља: један одражава степен квалитета у пословању предузећа, а други квалитет домаће пословне климе.

Све скандинавске земље су изузетно конкурентне у односу на остале земље. Њихов макроекономски амбијент и јавни сектор су изузетно транспарентни и ефикасни, што је посебно истакао Аугусто Лопез Кларос, директор Програма за глобалну конкурентност при Светском економском форуму.

Агресивна конкурентност

Предузећа данас користе велике могућности избора локације свог бизниса. Због тога нације морају да промовишу своје конкурентске предности у различитим областима.
Традиционално, конкурентност је везивана за међународну агресивност земаља, као што су стране директне инвестиције. Немачка, Јапан и Кореја су следили ову стратегију.
Ирска и Сингапур су, насупрот њима, постали конкурентнији због своје атрактивности, јер су друге земље улагале у њих.
Агресивност доноси приходе, али не и пораст запослености. Атрактивност креира нове послове, али доноси мање прихода. Због тога су земље принуђене да комбинују атрактивност са агресивношћу да би биле конкурентне.

Већ трећи пут заредом Финска је најконкурентнија економија света, а највећи успех је забележила у области образовања. Високу позицију су јој обезбедили вишак средстава у буџету и јавном сектору и правовремено социјално планирање, с обзиром на све старију популацију. Има најквалитетније јавне институције, администрацију која је високопоуздана и јавни сектор којим се ефикасно управља. У области софистициране технологије је на високом трећем месту, иза САД и Тајвана.

Сталне промене

Финска веома вреднује приватни сектор који спремно прихвата нове технологије и културу иновација. Једина неповољна карактеристика Финске јесте високо опорезивање, али је оно амортизовано претходно наведеним изузетним карактеристикама.

Пословне заједнице у нордијским земљама стално указују на високе пореске стопе, али се оне нису негативно одразиле на водећу позицију тих земаља на глобалној скали конкурентности. Аугусто Лопез Кларос наводи да се високи порески приходи усмеравају у високостандардизоване образовне обрасце и разуђену мрежу социјалне заштите, што доводи до мотивисане и висококвалификоване радне снаге.

Сједињене Америчке Државе и даље имају технолошку супремацију са веома израженом иновативном културом. Међутим, заказала је макроекономска стабилност која се тиче великог буџетског дефицита и мањка у спољнотрговинском билансу. По том критеријуму САД заузимају тек 47. позицију.

У Азији најконкурентнији је Тајван, позициониран на петом месту, а иза њега се налази Сингапур, на шестом месту. Због погоршане макроекономске позиције сектора јавних финансија Јапан је пао са деветог на 12. место. Међутим, после нових помака у кретању привреде, Јапан ће се, највероватније, вратити у сам врх Листе конкурентности.

Хонгконг се спустио за седам места у односу на 2004. годину, тако да се тренутно налази на 28. месту. У извештају се наводи да је овако лош положај условљен институционалним амбијентом и статусом власничких права.

Кинески пут

Јужна Кореја је остварила значајан напредак и са прошлогодишњег 29. места ове године се попела на 17. позицију. Највећи адут Јужне Кореје јесте технолошка конкурентност, према којој се налази на седмом месту. Светски економски форум образлаже побољшану позицију ове земље јаком националном валутом, а у исто време остварила је значајан напредак у области технологије. Истовремено се води и успешна борба против корупције.

На 49. и 50. месту, далеко од врха Листе, налазе се Кина и Индија. Позициониране су једна до друге, јер је Кина због лошег макроекономског амбијента отишла три места уназад, а Индија се, због значајног технолошког напретка, нашла пет позиција изнад свог прошлогодишњег положаја.

Развојна компонента

У истраживању конкурентности прво се процењује развојна компонента, а мери се индексом конкурентности привредног раста (GCI). Овај индекс узима у обзир ниво дохотка по становнику, претпостављајући да он зависи од количине производног капитала по запосленом (капитална интензивност привреде) и да технолошка развијеност одређује просечну продуктивност расположивог производног фонда. Са фиксним делом дохотка који се не користи за текућу потрошњу, него се штеди, привредни раст зависи од две основне компоненте: од технолошких промена и од продубљивања продукционог капитала, тј. увођења савременије опреме и инфраструктуре.

Главни економиста Светског економског форума Кларос наводи да би Кина у будућности морала бити спремна да кроз институционалну подршку својој економији пружи још више подстицаја да би оснажила међународну конкурентност. Од 2002. године Кина је погоршала своју позицију за 16 места. Данас је у Кини присутна прегрејаност привреде која доводи до инфлаторних подстицаја, па је са петог места 2001. године пала на 58. позицију 2005. године, мерено по инфлаторном индикатору. Пред Кином су бројни задаци. Она мора значајно да подигне образовни стандард да би развила иновативни потенцијал. Мора уложити у здравствену заштиту и у технологију да би премостила технолошки јаз у односу на конкурентније земље.

Успон Чилеа

Од земаља Латинске Америке најконкурентнији је Чиле који се налази на 23. позицији. Светски економски форум истиче да Чиле поседује изузетан макроекономски менаџмент и јавне институције, чиме постиже високу ефикасност и транспарентност.

Мексико се спустио за седам позиција у односу на претходну годину и сада заузима 55. место, а Бразил је са 57. пао на 65. место. Ове латиноамеричке земље су назадовале због ниског квалитета јавних институција – недовољне независности судства, фаворизовања владиних службеника и неодговарајуће процедуре јавних набавки.

Од земаља Средњег истока и северне Африке најконкурентнији су Уједињени Арапски Емирати и Катар који се налазе на 18. и 19. месту.

Аустралија је знатно побољшала своју позицију и сада се налази на 10. месту, односно четири места изнад прошлогодишњег положаја.

Немачка је са 13. пала на 15. место, а Француска са 27. на 30. место.

Од земаља Европске уније најлошија је Пољска (51. место), а затим Италија која се налази тек на 49. месту.

(Наставиће се)