Најконкурентнија светска привреда је привреда САД која је на том месту још од 1994. године, док друго и треће место заузимају Хонгконг и Сингапур

Дубравка Шкунца

“Конкурентност нација и Република Србија” – назив је дипломског рада који је крајем јуна ове године, на Факултету за менаџмент Универзитета “Браћа Карић”, одбранила Дубравка Шкунца, један од најбољих студената овог универзитета. По оцени професора, чланова комисије која је вредновала овај дипломски рад, реч је о својеврсној анализи конкурентности српске привреде у односу на окружење и свет. Будући да се до сада безброј пута на делу показало да је конкурентност један од највећих проблема српске привреде, Економетар ће, са дозволом аутора, у неколико наставака пренети делове из овог рада Дубравке Шкунца, ментора проф. др Ивана Багарића. Рад се састоји из четири сегмента: Историјски настанак конкурентности нација, Листе конкурентности нација, Конкурентност привреде Републике Србије и Оцена и перспективе домаћих експерата.

Интернационални институт за развој менаџмента (IMD) поделио је све факторе везане за конкурентност у четири велике групе: економски услови, ефикасност владе, ефикасност привреде и инфраструктура. Само место на листи одређено је и фазом у којој се налази економија земље. Државе које имају већу стабилност у односу на турбулентно окружење, боље су позициониране.

Институт сваке године објављује Листу конкурентности нација у оквиру Годишњака, чији је креатор Стефан Гарели. Он сматра да је основа конкурентности атрактивност одређеног региона или земље. Акценат више није само на извозу или присутности на међународном тржишту, већ и на атрактивности за стране инвестиције. Гарели објашњава разлог такмичења нација. Нације се такмиче зато што је светско тржиште отворено.

Најконкурентнија светска привреда је привреда САД. Друго и треће место заузимају Хонгконг и Сингапур.

Америка је на првом месту Листе још од 1994. године. Конкурентност САД је парадокс, јер има огроман дуг од 8.000 милијарди долара који расте свакодневно за 2,1 милијарду. Разлог томе је што постоји хронични трговински дефицит (прошле године је био 828 милијарди долара) који износи 6,6 одсто од ГДП. Повећање дефицита је везано за Азију. На пример, Wal-Mart је прошле године купио кинеску робу у вредности од 20 милијарди долара. Међутим, потребно је сагледати овај дефицит. Многе америчке фирме су интегрисале стратегију да отварају своје фирме у земљама у којима се плаћа мањи порез, а значајан део увоза САД су амерички производи који су израђени у иностраним погонима америчких корпорација и увезени у САД. Логистика и транспорт су постали јевтинији, а фирме управљају глобално и не оклевају да развију стратегију снабдевања из целог света. Као последица тога америчка предузећа у иностранству су кључни извозници у САД, а чињеница је да се то не рефлектује на трговинску статистику.

Са врха на дно

Данска се попела за две позиције и сада је на петом месту. Аустралија је свој пласман побољшала за три места и нашла се на шестом месту, док је Канада пала са прошлогодишњег петог на седмо место.

Интересантно је да Финска, која је три пута заредом најконкурентнија економија света према извештају Светског економског форума, на IMD листи заузима тек 10. место.

Промене

Најинтересантнија промена у светској економији биће појава средње класе у раније неразвијенијим земљама, пре свега у Азији, где је у последњих пет година овај статус стекло 600 милиона људи.
Уједињене нације предвиђају да ће се у наредних 45 година популација Европе смањити за 100 милиона људи, што ће за последицу имати да ће свака трећа особа у Европи бити старија од 60 година, а 10 одсто становника имаће више од 80 година.

Свет 2050. године

Регион Азије и Латинска Америка доживели су највећи економски раст у својој историји. Највеће повећање популације у следећих 45 година биће у Латинској Америци, Африци и у Азији. У Кини и Индији се очекује да ће раст популације бити праћен економским растом, тако да ће 2050. године четири тржишта доминирати светом: САД, Кина, Индија и Уједињена Европа, а Јапан, Бразил и Русија ће бити тржишта средње величине.

Италија и земље Латинске Америке – Венецуела, Аргентина, Бразил и Мексико – заузимају дно листе. Оне су назадовале у сектору бирократије, пореза и буџетског дефицита. Италија је једина земља на овогодишњој листи која није показала никакав економски раст.

Француска и САД су показале највећу одвојеност економије од мера владе. Обе владе креирају значајан буџетски дефицит, чиме се доводи у питање ефикасност државе. Са друге стране, и САД и Француска припадају највећим светским извозницима, захваљујући својим врло конкурентним предузећима.

Конкурентске предности једне нације могу врло брзо да се промене. На пример, трошкови радне снаге у Ирској су пре десет година били међу најнижима у Европи, а данас су скоро идентични трошковима Британије. Кина и Индија прави су пример како локална предузећа и брендови могу рапидно да побољшају конкурентност нације.

Немачка (26. место) има 10-20 пута веће трошкове радне снаге него Индија, а само 48 одсто популације је запослено, те се смањују порески приходи. То, наравно, доводи до буџетског дефицита.

(Наставиће се)