Povećanje minimalne cene rada za 6,6 odsto, koje je danas definisala Vlada Srbije, predstavlja realan kompromis između zahteva Sindikata i Unije poslodavaca. Da bi povećanje bilo održivo i dalo svoj puni efekat, neophodno je realizovati dodatne mere kojima se preduzećima omogućava da primene povećanje, bez ugrožavanja sopstvenog poslovanja

Podsećamo da je od 2010. do danas minimalna cena rada udvostručena (sa 90 na 183,9 dinara po satu), dok rast privrede nije ni približno pratio taj rast. U 2020. imali smo veliki udar pandemije na poslovanje preduzeća i predviđa se pad bruto društvenog proizvoda od oko 3 odsto, a u najoptimisičnijem scenariju oko nule.

U ovakvoj situaciji Unija ponavlja svoj zahtev da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća. Te dodatne mere su povećanje neoporezivog dela zarade (Unija tražila 19.000, Vlada prihvatila 18.300), smanjenje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 1 odsto i ukidanje taksi i parafiskalnih nameta, kojih ima više od 500.

„Dodatno opterećivanje privrede za preduzeća je u ovom trenutku neizdrživo. Više od 90 odsto firmi pretrpelo je finansijski udar zbog pandemije Covid-19, čak 85 odsto njih ocenilo je da nema nikakvog prostora za povećanje minimalca“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije. Prema njegovim rečima, jedino rasterećenje preduzeća omogućava dugoročno isplaćivanje povećanih zarada, a u krajnjoj liniji i jačanje domaćih investicija, što je jedna od najslabijih tačaka u makroekonomiji Srbije.

Unija poslodavaca Srbije zahvaljujuje se svim učesnicima što su pregovorima o minimalnoj ceni rada pristupili u konstruktivnoj atmosferi. Kao predstavnik poslodavaca Unija je spremna da sa svim relevatnim institucijama nastavi razgovor o unapređenju uslova za poslovanje preduzeća i podizanju poslovne klime, bez čega nema napretka privrede i povećanja standarda zaposlenih.