Произвођач радних и пословних униформи, компанија НАГ, прославила је ове године 35 година пословања.
Ова породична компанија, чије “срце” чине мајка и две ћерке, остварује просечан годишњи раст од 30 одсто и има око 200 сталних клијената. Своје производе извозе и на страна тржишта, а прави успон почео је ризиком: Александра је узела кредит од 20.000 евра, заложила породичну кућу и плац и уложила новац у производњу
Пословање је започела мама Невенка пре 35 година, а данас компанијом руководи ћерка Александра, а производњом Гордана
Када је Невенка Стојановић отворила свој мали кројачки салон у Гандијевој улици на Новом Београду давне 1982. године није ни слутила да ће своју велику љубав према том занату пренети и на ћерке Александру Поповић и Гордану Стојановић Јовановић. А ствари су се тако одвијале да је ове године заједно са ћеркама прославила 35 година пословања породичне компаније НАГ која се у међувремену специјализовала за дизајнирање, производњу и продају пословних и радних униформи корпоративним клијентима. Прошле године су остварили приход од 36 милиона динара, а последњих година просечан раст промета износи 30 одсто. У њиховој понуди је 200 различитих артикала. Пословне униформе шију за бројне компаније, угоститељске објекте, хотеле, банке, државне институције. Са поносом истичу да имају око 200 сталних клијената.
– Трудимо се, и за сада успевамо, да са својим клијентима остваримо квалитетан пословни однос, помогнемо им у избору модела и материјала, отворимо им врата наше компаније за помоћ на коју увек могу да рачунају. Уз квалитет који нудимо, мислим да је то разлог због којег са некима од њих сарађујемо деценију и дуже – каже Александра.
Проходале уз кројачки метар
Александра и Гордана су, како и саме кажу, проходале уз кројaчки метар. Њихова мајка Невенка је обожавала свој посао и доживљавала га као једну врсту уметности. Своју љубав према кројењу и шивењу је несвесно преносила и на своју децу:
– Никада нисам кукала, могла сам да радим и по 16 сати, а деци сам свој посао представљала као позоришну представу. За 35 година рада се ништа није променило, и дан-данас много волим свој посао и даље активно шијем. Нисам мислила да ће га и ћерке заволети јер деца често беже од занимања родитеља, али се десило управо супротно – каже Невенка.
Обе ћерке су завршиле Текстилну школу, смер кројач-конфекционар, али је Александра дипломирала на Факултету примењених уметности и дизајна, а Гордана на Вишој пословној школи. Мама Невенка их је учила да буду вредне, да се само радом може постићи успех и да им квалитет буде водиља за све што раде, стављајући га испред свега.
– То је можда тежи, али једини исправан пут – истиче Невенка.
Александра Поповић је била та која је препознала да се тржиште временом променило и да индивидуално шивење по мери, којим се мајка годинама бавила, полако одлази у прошлост са доласком бројних страних брендова. Проценила је да је 2005. дошло време да се промени и пословни модел и њихова производња омасови. Стога је одлучила да од предузетника прерасту у друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о.) НАГ – Нова, Аутентична, Гламурозна – и да почну са производњом пословних и радних униформи.
– На тржишту је већ било много модних компанија, па ми се учинило да у сегменту пословних униформи намењених корпоративним клијентима, постоји већа шанса за успех. То се касније испоставило и као тачно. У то време униформе су се носиле у већим државним системима, угоститељи су углавном били исто обучени, врло једноставно – бела кошуља и црне панталоне. Тржиште се, међутим, мењало, долазиле су приватне компаније које су диктирале нове трендове и у погледу пословних униформи. Последњих пет година многе компаније заиста воде рачуна о униформама и желе да имају дизајниране и квалитетне униформе – објашњава Александра.
У понуди компаније НАГ је више десетина пословних и радних униформи модерног дизајна
Нови пословни модел
За нови приступ пословању била је, међутим, потребна додатна инвестиција. Александра је одлучила да ризикује и да од Фонда за развој узме кредит од 20.000 евра, да заложи породичну кућу и плац и уложи новац у производњу.
– Имала сам идеју како даље, знала сам шта желим, али нисам имала ни дана искуства у вођењу озбиљног бизниса. Срећом, имала сам подршку породице и пријатеља. Своју велику љубав и знање према дизајну текстила и жељу да успем остварила сам упорним радом. С обзиром на то да смо као хипотеку заложили породичну кућу и плац, пажљиво смо планирали трошење, тако да смо новцем од кредита Фонда за развој купили машине за шивење, кројачки сто и пеглу – каже Александра којој се касније и супруг Драган придружио у породичној фирми.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ВЕСТИ ИЗ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
- АРАНЂЕЛОВАЧКИ ГРАФИЧАРИ ЗА УГЛЕД: Највећи произвођач етикета у Србији
- БРАНКА ПУДРЉА ДУРБАБА, СЕНИОР ДИРЕКТОР ПРОДАЈЕ И КОРИСНИЧКОГ СЕРВИСА, VIP MOBILE: Желимо да будемо први избор и партнер
- ЗВОНИМИР ПАВЛЕК: УСПЕШНА ТРГОВИНА (5): Како користити посебне прилике у трговини
- Следећи број Економетра излази 6. јуна 2017.
