Budžet EU za 2006. godinu je iznosio 116,3 milijarde evra a skoro tri četvrtine sredstava dolazi direktno iz zemalja članica koje su u obavezi da izdvajaju po jedan procenat svog bruto nacionalnog prihoda

Piše: Mr Miro Sokić *

Evropska unija je rezultat procesa saradnje i integracije koja je počela 1951. godine između šest država (Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg i Holandija). Posle skoro šezdeset godina, sa šest talasa pripajanja (1973. Danska, Irska i Velika Britanija, 1981. Grčka, 1986. Španija i Portugalija, 1995. Austrija, Finska i Švedska, 2004. Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Slovačka, Češka, Mađarska, Slovenija, Malta i Kipar, 2007. Rumunija i Bugarska), EU danas ima 27 zemalja članica nakon svog petog i šestog proširenja, ovog puta prema centralnoj i istočnoj Evropi.

Problem participiranja (uplate u budžet i dobijanje pomoći iz budžeta) u zajedničkom budžetu EU oduvek je bio predmet spora između zemalja članica, a od 1. 5. 2004. godine još više je potenciran. Naime, svaka država tvrdi da daje previše, a prima premalo. Ovakve tvrdnje su bile i najvažniji razlog zbog kojeg se većina Holanđana u junu 2005. godine suprotstavila usvajanju zajedničkog Ustava EU. Holandija je, od svih članica, jedan od najvećih davalaca neto sredstava u budžet. Manje razvijeni se žale da im se daje nedovoljno para kojima bi smanjili jaz u odnosu na ekonomski uspešnije, ili bar, kao Španija, žele da zadrže dosadašnje visoke iznose, odnosno privilegije iz budžeta.

Drugima smeta što se ogroman deo budžeta troši na subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje od čega najviše koristi ima Francuska, a ova država, opet, predvodi rat većine članica protiv tzv. rabata od nekoliko milijardi evra koje Velika Britanija povlači svake godine iz budžeta, na osnovu povlastica odobrenih još pre 24 godine, na insistiranje tadašnjeg premijera Margaret Tačer.

Budžet EU za 2006. godinu je iznosio 116,3 milijarde evra, a formiran je iz četiri izvora. Skoro tri četvrtine sredstava dolazi direktno iz zemalja članica koje su u obavezi da izdvajaju jedan procenat bruto nacionalnog prihoda za potrebe Unije. Jedan deo poreza na dodatu vrednost, stečenog u zemljama EU koristi se, takođe, kao izvor budžeta i čini 14,1 odsto ukupnih budžetskih prihoda. Dva ostala izvora su porezi na uvoz poljoprivrednih proizvoda (1,3 odsto ukupnih prihoda) i carine na uvoz ostalih vrsta proizvoda (10,4 odsto).

Da bi se obezbedilo više novca i odgovorilo velikim potrebama siromašnih pridošlica sa Istoka, Evropska komisija je predlagala da se procenat do kraja narednog budžetskog perioda (tj. do 2013) poveća u proseku na 1,14 odsto, tako da u 2013. godini dostigne cifru od 143,1 milijardu evra.

Najveći davaoci (Nemačka, Britanija, Holandija, Francuska, Švedska i Austrija) koji pune preko 75 odsto kase u Briselu, snažno se protive ovoj inicijativi, što je i potpuno razumljivo. Gro budžeta EU, skoro 80 odsto, troši se poslednjih godina na dve stavke: poljoprivredu i razvoj sela (46 odsto) i nerazvijene regione (30 odsto).

Poljoprivredni budžet je u 2006. godini iznosio čitave 54 milijarde evra, iako poljoprivreda upošljava samo četiri procenta radne snage i učestvuje u ukupnom društvenom proizvodu sa skromnih dva odsto. Nove članice nisu uspele da se izbore za jednakost u pomoći, a njihovi poljoprivrednici su u 2006. godini imali pravo na samo četvrtinu pomoći koju primaju seljaci starih članica. Opravdanje zbog ove diskriminacije nove članice vide pre svega u zaostaloj tehnologiji, mnogo manjoj produktivnosti i efikasnosti, prezaposlenosti tako da bi svako subvencionisanje generisalo još veće gubitke. U perspektivi pomoć će se povećavati, a potpuna jednakost sa starim članicama biće dostignuta najranije 2013. godine.

Regionalna pomoć je druga po redu stavka budžeta EU (30 odsto, odnosno 35 milijardi evra) i namenjena je siromašnim, udaljenim i nedovoljno naseljenim regionima država članica. Broj takvih se sa poslednjim proširenjima naglo povećao, mada su prisutne i stalne težnje za participiranjem starih članica, pre svega Španije, koja je po ovom osnovu u 2005. godini primila čak 32 milijarde evra.

Na stranu pomoć i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU je u 2006. godini potrošila 10 milijardi evra, od čega je veći deo otišao najnovijim članicama: Bugarskoj i Rumuniji ukupno 3,3 milijarde, Turskoj 323 miliona, Hrvatskoj 105 miliona evra, a znatno manji deo je odvojen za potencijalne kandidate, u koje spada i naša zemlja. Unija je i najveći davalac razvojne i humanitarne pomoći na svetu za šta je izdvojeno 1,8 milijardi evra. Veliki deo sredstava odlazi i kroz Evropski fond za razvoj, koji nije deo budžeta, ali u 2006. godini investirane su u razvoj afričkih, karipskih i pacifičkih država dodatne četiri milijarde evra.

Na istraživanje i razvoj je potrošena suma od šest milijardi evra, sa ciljem ostvarenja Lisabonskog programa da EU do kraja ove decenije postane najkonkurentnija ekonomska oblast u svetu.

Obrazovanje i kultura učestvuju sa oko 900 miliona evra.

Administracija Unije koja je zapošljavala 33.000 ljudi, od kojih je 22.000 radilo za Evropsku komisiju, povećala se prijemom novih članica za 1.250 i učestvuje u budžetu sa osam milijardi evra koje se troše na plate, penzije, osiguranje zaposlenih, zgrade i opremu. Kada su u pitanju godišnje kvote koje zemlje uplaćuju i sa druge strane primanja iz budžeta, najveći neto davalac je Nemačka sa minusom od 8,6 milijardi evra, dok je Španija u plusu 8,5 milijardi evra, što se i vidi iz tabele:

Tabela br. 1 – Budžet EU za 2005. u milijardama evra

Neto davaoci    Neto primaoci

1. Nemačka ——–8,6    – 0,7 Belgija
2. V. Britanija ——-3,8    — 0,9 Luksem.
3. Holandija —— 2,9    — 1,6 Irska
4. Francuska —–1,7    —- 3,3 Grčka
5. Italija —- 1,1    —– 3,5 Portugal
6. Švedska — 1,0    ——- 8,5 Španija
7. Austrija — 0,4    
8. Danska – 0,3    

Izvor: Evropski forum, jul 2005, str. 11

Računica novih članica je takođe u plusu od oko tri milijarde evra, ali primer Španije je gotovo nemoguće dostići.

(U sledećem broju: Mogući scenariji razvoja EU)
* Autor je magistar ekonomskih nauka, zaposlen u Kompaniji Dunav osiguranje a.d.o. kao koordinator GPS službe (služba za satelitsko praćenje vozila) u Glavnoj filijali osiguranja Beograd