Japan, Amerika ili Nemačka mogu sebi da priušte veći javni dug koji neće izazvati krizu. Oni imaju veliki kredibilitet kod investitora, pa se pored ogromnog javnog duga i dalje zadužuju po veoma niskim kamatnim stopama. Sa druge strane, poljuljano poverenje investitora vodi Grčku u sve veći dug koji je dostigao čak 180 odsto BDP-a, iako je u apsolutnom iznosu šest puta manji od javnog duga Nemačke
Ubedljivo najzaduženija zemlja na svetu je SAD koja je na kraju 2018. imala astronomski veliki javni dug od preko 21.000 milijardi dolara. Međutim, kada se javni dug posmatra u odnosu na BDP, najzaduženija zemlja na svetu nije Amerika, već Japan sa dugom od oko 11.000 milijardi dolara koji je 2,3 puta veći od BDP-a ove države. Verovatno bi svaka druga zemlja sa ovolikim javnim dugom odavno upala u dužničku krizu, ali ne i Japan.
Ove podatke izneo je za Magazin Biznis Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta Srbije. Krilatica da je „dug (uvek) loš drug“ očigledno ne važi za sve, barem ne u istoj meri. Da je tako, Japan, Amerika, Kina i Nemačka, koji su prema podacima Svetske banke među najzaduženijim državama sveta, odavno bi bankrotirali. Zašto za neke zemlje dug predstavlja omču oko vrata, među kojima je i Srbija, dok pojedinim državama bilionska dugovanja ne predstavljaju nikakav problem da se dalje ekonomski razvijaju?
– Japan je ekonomski veoma bogat i ima toliki kredibilitet kod investitora da i pored ogromnog javnog duga uspeva da se i dalje zadužuje po veoma niskim kamatnim stopama i ne preti mu neposredna opasnost od izbijanja krize. Investitori, naime, veruju da Vlada Japana može da u svakom trenutku poveća poreze privredi i stanovništvu i da tako vrati sredstva koja duguje – ističe Brčerević.
Japanu i Americi, dodaje on, svakako pomaže i to što su zaduženi u sopstvenoj valuti i mogu u krajnjem slučaju da odštampaju pare i vrate dug.
– Srbija je, s druge strane, siromašna zemlja i nema visok kredibilitet kod investitora, a uz to, uglavnom je zadužena u stranoj valuti, u evrima i dolarima.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MEĐUNARODNA KONFERENCIJA BEOGRADSKE BERZE “UPGRADE IN BELGRADE 2019”: Bez većih domaćih i javnih investicija, nema bržeg privrednog rasta
- DESET GODINA POSLOVANJA „GASPROMNJEFTA” U SRBIJI: Do 2025. godine NIS investira još 1,4 milijarde evra
- WOLFRAM SENGER-WEISS, CEO KOMPANIJE GEBRÜDER WEISS: Očekujemo rast poslovanja u Srbiji
- STRATEŠKO ŠIRENJE POSLOVANJA NIS-a U RUMUNIJI: Naftu vadimo u Rumuniji, a prerađujemo u Srbiji
- ODRŽAN BALKAN BIZNIS FORUM 2019 „OD DAVOSA DO BEOGRADA”: Kako da se ponašate i mislite kao lider
- BIZNIS DODATAK: TRENDOVI I IZAZOVI U KOMUNIKACIJAMA I MARKETINGU
- DIGITALNI VODIČ: Džepni uređaj umesto prevodioca
- POSLOVNA SAZNANJA: Život – jedini pravi
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2019.