„Za nekoga ko dolazi sa strane, kao što sam ja, EPS je zapanjujući primer”, prokomentarisao je Toni Verheijen, iz kancelarije Svetske banke, dok Fiskalni savet ocenjuje da se reforma javnih preduzeća uglavnom izbegava, iako loše poslovanje tih preduzeća predstavlja najveći skalni rizik, jer troškovi koje nameću budžetu mogu da ponište započetu skalnu konsolidaciju
Da bi se reforma javnih preduzeća uspešno sprovela potrebno je da njen koordinator uđe i u sukob sa sindikatima, što je teško zamisliti. Naročito je to neophodno u slučaju EPS-a. Kada je o Resavici reč, tu je neophodno i zatvaranje nekih nerentabilnih delova, što je opet teško izvodljivo.
Ovako je Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, odgovorio na naše pitanje o tome može li se očekivati da Milan Krkobabić, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, reši jedan od najvećih reformskih problema – loše poslovanje javnih preduzeća. Naime, profesor Arsić napominje da, uprkos dobrim rezultatima u državnoj kasi, neka od njih i dalje predstavljaju tempirane bombe javnih finansija. Iako je državna kasa u suficitu i Međunarodni monetarni fond (MMF), ali i premijer Aleksandar Vučić svesni su da još postoje firme zbog kojih Srbiji mogu da popucaju budžetski osigurači.
EPS svakako predstavlja najveći skalni rizik i to se vidi iz svakog izveštaja Fiskalnog saveta. To je potvrdio i Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, koja je i zadužena da nadgleda reformski proces u ovoj kompaniji.
„Za nekoga ko dolazi sa strane, kao što sam ja, EPS je zapanjujući primer”, napisao je Verheijen na svom blogu na Televiziji B92. To preduzeće ima najveće plate u zemlji, a usluga mu je (u najboljem slučaju) jedva osrednja, smatra Verheijen. On je postavio pitanje koliko građane Srbije košta nereformisan EPS.
„Prva je cena koja se mora platiti ako se ništa ne uradi. Plan finansijske konsolidacije, koji je Vlada Srbije usvojila u junu 2015. godine, izračunao je da bi ta cena bila dve milijarde evra do 2019. godine, više nego što je današnji dug Srbijagasa”, podsetio je Verheijen.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Drugi multikongres Serbian Visions u Beogradu
- PKS ojačava arbitražno rešavanje sporova u privredi
- SA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE UPGRADE IN BELGRADE: Inovacije u preradi gasa
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Porez po odbitku na usluge
- O ZELENIM POLITIKAMA: Kako su druge zemlje rešile prodaju poljoprivrednog zemljišta
- ALEKSANDAR RUŽEVIĆ, GENERALNI DIREKTOR COCA-COLA HBC SRBIJA I CRNA GORA: Rast biznisa uz nove ciljeve održivosti
- KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA: Zašto je važna komunikacija sa zaposlenima
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (4): Šta je “preduzetnički džudo”
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2016.
