Na listi klijenata banaka koje su posle krize otišle pod led, bila su zvučna imena srpskih privrednika, čiji su bilansi u to vreme bili obrnuto proporcionalni njihovom prisustvu u medijima. Među njima su se našli i Miroslav Bogićević (Farmakom), Željko Žunić (Beohemija), zatim Dragan Đurić (Zeksta), Goran Perčević (Interkomerc). Trošak pokrivanja gubitaka platili su poreski obveznici. Taj ceh veći je od milijardu evra

Za Međunarodni monetarni fond (MMF) nema dileme – do kraja ove godine ističe rok za privatizaciju najveće srpske državne banke. Republika Srbija, koja je prodaju Komercijalne banke godinama odlagala, čini se više nema izbora. Neobavezujuće ponude na tenderu dostavilo je nekoliko ponuđača, a zanimljivo je da za najozbiljnijeg kandidata za sada slovi NLB banka, u kojoj slovenačka država ima vlasnički udeo od 35 odsto.

Ukoliko se to i ostvari, dogodiće se svojevrstan paradoks: banka, čiji je akcionar bila Republika Srbija, a koja se prodaje jer država više ne može da bude vlasnik, mogla bi ponovo da ima državu na spisku svojih akcionara. Ali, drugu državu – to će biti Republika Slovenija.

Profesor Jurij Bajec, kome je dobro poznata situacija u bankarskom sektoru Srbije, ali i Slovenije, podseća da je i slovenačka država, pod pritiskom Evropske unije i MMF-a, prethodnih godina izlazila iz bankarskog sektora. Pa je tako prošle godine na berzi prodato oko 60 odsto vlasništva u NLB banci, a država je zadržala paket od 35 odsto. Istovremeno, početkom ove godine prodata je i slovenačka Abanka, podseća Bajec.

Kada je o bankama reč, Srbija i Slovenija imaju još nešto zajedničko. Obe države pokazale su se kao loši vlasnici u bankarskom sektoru. Posle svetske ekonomske krize, u Srbiji je poreske obveznike ceh lošeg upravljanja bankama koštao nešto više od milijardu evra. U Sloveniji, ceh je bio pet puta veći i dostigao je čak pet milijardi evra. Poreski obveznici i jedne i druge zemlje, koji nisu imali nikakvog udela u uzimanju i odobravanju nenaplativih kredita, platili su sve troškove loše uprave.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• U BEOGRADU ODRŽAN 19. EKONOMSKI SAMIT U ORGANIZACIJI TGI GRUPE: Inovacije su prioritet za bankarski sektor
• PRIVREDNA KOMORA SRBIJE ORGANIZUJE SPECIJALNE OBUKE ZA PRIVREDNIKE: Novo izdanje pravila za međunarodnu trgovinu Incoterms 2020
• REGIONALNA KONFERENCIJA “POVEĆANJE PRODAJE OSIGURANJA U POSTOJEĆIM USLOVIMA“: Čvrsta veza između osiguranja i ekonomskog rasta
• SIEMENS-OVI PROIZVODI ZASNOVANI NA DIGITALNIM PLATFORMAMA ODGOVARAJU NA SVE ZAHTEVE KORISNIKA: Inteligentni elektroenergetski sistemi
• NEVENA PEROVIĆ, RUKOVODILAC SEKTORA PRAVO I COMPLIANCE: Poverenje potrošača stiče se uz fer i transparentno poslovanje
• JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA „LJUDI SA SVRHOM – HR PRAKSE KOJE PRAVE RAZLIKU“: Zašto je važno imati dobar HR sektor
• SAŠA ŠKUNDRIĆ, DIREKTOR DIREKCIJE ZA LJUDSKE RESURSE VOJVOĐANSKE BANKE AD NOVI SAD, OTP GRUPE: Digitalno bankarstvo stavlja HR pred više izazova
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2019.