Od 2006. do 2017. godine u 62 opštine u Srbiji, uz pomoć subvencija stigle su 222 investicije, a 70 odsto firmi je iz osam zemalja: Nemačka, Holandija, Italija, Švajcarska, Austrija, Južna Koreja, Kipar i Velika Britanija. U protekloj deceniji strani investitori su otvorili 70.000 radnih mesta, uz donacije iz budžeta od pola milijarde evra. To znači da je otvaranje jednog radnog mesta državu koštalo prosečno oko 7.000 evra
KIA jedino u Slovačkoj proizvodi automobile za evropsko tržište, a slovačka država nije žalila subvencije da ih dovede
Dođite i daćemo vam bolje uslove nego drugi u regionu. Daćemo bar pet odsto više. Ovim rečima se predsednik Aleksandar Vučić u nekoliko navrata obratio stranim investitorima. To je učinio i na otvaranju Srpsko-grčkog poslovnog foruma u januaru 2017. godine. Istu poruku uputio je ulagačima i na Balkanskom investicionom forumu, koji je u februaru 2016. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) organizovala u Londonu.
Govor tadašnjeg premijera Srbije i aktuelnog predsednika, iz publike je slušao Uroš Delević, saradnik londonskog instituta Džon Daning. U to vreme u Srbiji nije bila objavljena nijedna analiza o efektima ovakvog načina subvencionisanja stranih ulagača. Iako je to bila već deseta godina primene takvog modela zapošljavanja, koji je 2006. godine, po uzoru na slovački model, patentirao nekadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Za Delevića, koji kao saradnik ovog londonskog instituta sa posebnom pažnjom prati tokove stranog kapitala, to je bio dovoljan motiv da istraži kakve efekte na zapošljavanje imaju subvencije namenjene stranim ulagačima u Srbiji. Rezultati do kojih je došao nisu očaravajući, jer se pokazalo da ovakav vid podsticanja zapošljavanja nema uticaj na opšte povećanje zaposlenosti u određenoj sredini. Odnosno, efekat “prelivanja” ne postoji. To znači, da zbog toga što je strana firma stigla u neku opštinu u Srbiji i jednokratno, uz državnu pomoć, povećala zaposlenost, nije uticalo da ostale kompanije koje posluju u tom gradu povećaju broj radnika.
“Subvencije za strane investicije predstavljaju neefikasan način za stimulisanje zapošljavanja. Politika subvencionisanja je neodrživa, nepravedna i nejasna”, ovaj zaključak Delević navodi na kraju svoje obimne ekonometrijske analize.
Efekat prelivanja ne postoji ni u godini kada investicija stigne u neki grad, niti dve godine kasnije. Tek u trećoj godini od ulaganja, povećanje subvencija za 10 odsto povećava zaposlenost u opštini za skromnih 0,03 odsto, izračunao je Delević. Ipak, kada se u obzir uzmu i drugi faktori koji utiču na rast zaposlenosti, uticaj subvencija se potpuno neutrališe, tvrdi Delević.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- NALED OBJAVIO 11. SIVU KNJIGU SA 100 PREPORUKA ZA BOLJI POSLOVNI AMBIJENT: Privrednici apeluju za smanjenje poreza
- ŽELJKO CIGANOVIĆ, IZVRŠNI DIREKTOR BABY FOOD FACTORY DOBANOVCI: Dobar start novog brenda dečje hrane – Nutrino
- ISKOSA GLEDANO: Živeo referendum
- TV SLIKE I PRILIKE: Nesvakidašnje pojave
- SLAVC HABIČ, DIREKTOR HYUNDAI SRBIJA: Od nas se očekuje samo najbolje
- DIGITALNI VODIČ: 5G svet fantastike
- STARI BREND SE VRAĆA GRADU NA BEGEJU: Carlsberg pokreće proizvodnju Zrenjaninskog piva
- MEĐUNARODNO UDRUŽENJE SIRARA ODRŽALO ZASEDANJE U BEOGRADU: Prvi put izabrani članovi iz Srbije
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2019.
