Jozef Treml, austrijski ataše za ekonomiju, i grčki biznismen Nikos Karakostas prepoznali su Srbiju kao poslovnu zonu u kojoj leži profit. I jedan i drugi priznaju da im je u početku u Beogradu najviše prijalo to što su ih svi prihvatali kao deo društva, pa su se na svakom mestu osećali dobrodošli

 

 

“Što mi niste rekli da iznajmim “ferari”?”, smejao se Nikos Karakostas kada je auto u beogradskoj Francuskoj ulici ubacivao u prvu brzinu, dok je sa zadnjeg sedišta škljocao objektiv našeg fotoaparata. Dvadesetak minuta kasnije parkirao se ispred ogromne građevine od 2.500 kvadratnih metara u Novom Beogradu, na mestu gde će u novembru biti otvoren veliki “Elektronik megastor”, a titulu generalnog direktora poneće upravo on. Na samo stotinak metara vazdušnom linijom od budućeg Nikosovog električnog carstva, u Geneks apartmanima, nalazi se kancelarija Jozefa Tremla, austrijskog atašea za ekonomiju. Novi Beograd su i jedan i drugi mladi biznismen prepoznali kao industrijsku zonu u kojoj leži profit. Luksuzne zgrade dve velike austrijske banke, u njihovom neposrednom komšiluku, samo su dokaz kako se direktne investicije iz ove zemlje na novobeogradskom tlu “primaju” kao pečurke posle kiše.

Kada je posle bogatog radnog iskustva u mnogim zemljama sveta, oktobra 2004. godine, Jozef stigao u našu zemlju, u kancelariji ga je dočekala gomila nasmejanih lica. Godinu i po dana kasnije iz te iste kancelarije je izašlo na hiljade diplomatskih saveta upućenih našim i austrijskim biznismenima. Zvanična statistika govori da su samo prošle godine austrijske direktne investicije u našoj zemlji dostigle cifru od 151 milion evra. Od ukupno 7,5 milijardi evra, koliko je prošle godine iz ove zemlje investirano na mnoge lokacije širom sveta, značajan deo kapitala stigao je kod nas, uglavnom kroz banke i osiguravajuće kuće. Jozef se nada da će svojim radom uspeti da još više uveća ove cifre i da će sve veći broj investitora iz njegove stići u našu zemlju.

A kad posao ostavi u kancelariji, Jozef voli da prošeta Krunskom ulicom, u kojoj inače živi, da svrati na kafu u “Gaučus” ili da odgleda dobru predstavu u Bitef teatru. Nikos Karakostas, za razliku od njega, nema svoj omiljeni deo grada. Kako kaže, on je jedan od onih ljudi koji se na potpuno različitim mestima osećaju prijatno. Tu mu pomaže raznolikost grada i često napomene da u Beogradu ima i ekskluzivnih ali i jevtinih lokala, tradicionalnih i modernih mesta za izlazak.

– Volim šetnju pored obale Dunava, ili da sedim i pijem kafu na nekom od splavova. Isto tako mi prija kad šetam u Košutnjaku, gde inače i živim. Ponekad svratim i u Ulicu Strahinjića bana, ali znam i da završim u nekoj od kafana u Skadarliji. Svaki deo grada je lep na svoj način. Kad imate dobro društvo, nije vam toliko bitno gde ste – kazao je Nikos.

I jedan i drugi kažu da im je u prvih nekoliko meseci pomoglo to što su se svi oko njih ponašali kao da su i oni deo društva. Obojica priznaju da im srpski jezik zadaje mnogo poteškoća, ali da im je komunikacija mnogo olakšana jer mnogo ljudi na ulici dobro govori engleski jezik. Jozef je, čak, kako bi olakšao sebi pronašao i reči koje se slično govore i na nemačkom i na srpskom. Karfiol je jedna od njih. Zato mu, šalio se on, i nije teško da, bez znanja jezika pazari na Kalenić pijaci.

Virtuelna kancelarija

Dok se radovi na luksuznoj zgradi, nadomak Beogradske arene, ne privedu kraju, Nikos Karakostas biće direktor bez kancelarije. Međutim, to mu ne smeta da radi puno radno vreme. Trenutno je njegov kabinet mobilan i ponekad je, kako u šali kaže, u stanu, ponekad na stolu u kafiću, a nekad i u kolima.

Nikos kaže da se od samog početka u srpskoj prestonici osećao dobrodošao, upravo zbog specifičnog i prijateljskog odnosa koji Srbi gaje prema Grcima. Možda je to i zbog toga što smo se u jednom periodu istorije zajedno našli u borbi protiv Turaka. I Jozef Treml često voli da istakne da su Srbi i Austrijanci imali zajedničku prošlost, samo što su bili na suprotnim stranama.

– Naša dva naroda se dugo poznaju, a sada ponovo oživljavamo stare veze tako što austrijski privrednici polako otkrivaju centralnu poziciju Srbije u regionu – kazao je Jozef i dodao da, dok je Nemanjina ulica bila zatvorena zbog radova, nije ni bio svestan da se često vozio Ulicom Gavrila Principa.

A na pitanje da li se kvalitet života u Beogradu razlikuje od načina življenja u svetskim metropolama, obojica odgovaraju odrično. Nikos Karakostas, kako kaže, duboko veruje da ljudi određuju kvalitet života u nekoj zemlji.

– Naravno da ekonomska situacija tu igra glavnu ulogu, ali ja sam mnogo putovao i video mnoge takozvane bogate zemlje u kojima se živi mnogo lošije nego ovde. Oseća se da ljudi u Beogradu znaju da uživaju u životu – objašnjavao je Nikos svoju teoriju.

Njihova iskustva, kada su u pitanju ljudi sa kojima se susreću zbog posla, uglavnom su ista. Opisuju ih kao mladiće željne promena, koji pokušavaju da zaborave sve loše stvari koje su se Srbiji desile u prošlosti i krupnim koracima grabe napred. Samo takvim ponašanjem oni će zemlji u kojoj rade doneti bolju budućnost. Nikos, ipak, podseća da je sretao i one koji još nisu shvatili da bi trebalo da otvore granice za svakoga i žive u zabludi da je uloga države da ih štiti. Na sreću, priznaje, da je ipak upoznao više onih iz prve kategorije.

Mobtel, ipak, zabrinjava

Prema rečima Jozefa Tremla, afera Mobtel je ipak imala negativne posledice na ulagače iz Austrije. Na sreću, velikim igračima je bilo lako objasniti da je tu, u stvari, reč o političkom obračunu protiv Bogoljuba Karića, a ne o nesigurnom tlu za investiranje. Međutim, neretko su mali i srednji proizvođači bili u zabludi i činilo im se da zemlja u kojoj se “nacionalizuje” nečijih 500 miliona evra ne može da garantuje ekonomsku i pravnu sigurnost investitorima.

Budući da je već dobro izučio poslovnu klimu kod nas, sa sigurnošću tvrdi da se ne boji konkurencije. Smatra da je tako najbolje i za njega i za kupce. Objašnjava i to da će u njegovim radnjama, uz televizore, kompjutere i druge uređaje, osim prodavaca stajati i asistenti. Njihova uloga biće da kupce preciznije informišu o proizvodima. Vodi se tezom da je najbolji mušterija onaj koji je informisan i veruje da će to biti ključ njegovog uspeha i poen više u odnosu na konkurenciju. Takođe se nada da će ovakve objekte uskoro moći da otvori i u drugim većim gradovima u Srbiji.

I Nikos i Jozef su ubeđeni da u jedra srpske ekonomije trenutno duvaju dobri vetrovi. Ne žmure pred baucima kao što su visoka inflacija, velika stopa nezaposlenosti i visok spoljnotrgovinski deficit, jer veruju da to nisu problemi koje je nemoguće rešiti. Dobro i zdravo poslovno okruženje, ističu oni, podrazumeva i zdravu državu u kojoj će biznismeni proizvoditi nova radna mesta, plaćati poreze, koji će im se vraćati kroz dobru infrastrukturu, kvalitetniji nivo obrazovanja i zdravstva. Uvereni su da će srpska privreda uspeti da pogodi ovu metu.

Anica Nikolić