Novouvedene američke carine nisu poštedele ni „firmirane“ proizvode zapadnih modnih kuća iz kineskih fabrika. Trgovinskoj nesrazmeri svakako doprinosi i glad američkih potrošača za jeftinom kineskom robom, ali u velikoj meri i to što su američke korporacije u cilju maksimiziranja profita svoju proizvodnju preselile u Kinu gde je radna snaga mnogo jeftinija

Industrija falsifikata razvijena u Kini – od tašni do elektronike

Amerika i Kina, dve najveće ekonomske sile današnjice, sa basnoslovnim bruto nacionalnim proizvodima slične veličine – sasvim blizu 20 biliona (hiljada milijardi) – ukrstile su rogove međusobne trgovine: krajem septembra na snazi su već bile američke kaznene carine na kineske robe u vrednosti od 250 milijardi dolara, dok je Peking uzvratio sopstvenim na ono što kupuje od Amerike, u obimu od oko 100 milijardi.

Početni stav Kine bio je princip „milo za drago“– ono što vi nama, to i mi vama – ali to je, sa eskalacijom, postalo neizvodljivo, zato što Kina Americi mnogo više prodaje nego što od nje kupuje. U prošloj godini njihova ukupna razmena iznosila je 635 milijardi dolara, pri čemu je američki deficit bio 375 milijardi.

U Vašingtonu se tvrdi da je to rezultat činjenice da je Kina „nepošten“ partner: najpre da je veštački snižavala vrednost svoje valute, juana, a zatim da je bila prva koja je uvela carinske barijere za američku robu. Tome se dodaje i optužba za piratizovanje američke tehnologije, uslovljavanje američkim korporacijama da ulaz na (ogromno – najveće na svetu) kinesko tržište plate „deobom“ svog znanja sa domaćim partnerima. Jedna od optužbi je i da Kina krši pravila Svetske trgovinske organizacije (STO) čija je članica od 2001.

Trgovinskoj nesrazmeri svakako doprinosi i glad američkih potrošača za jeftinom kineskom robom, ali u velikoj meri i to što su američke korporacije u cilju maksimiziranja profita svoju proizvodnju preselile u Kinu gde je radna snaga mnogo jeftinija. To je zatvorilo mnoge američke fabrike i bez posla ostavilo tamošnje industrijske radnike koji zbog toga sebe smatraju „žrtvama globalizacije“, mada su gubitku njihovih radnih mesta u većoj meri doprinele nove tehnologije (automatizacija i robotizacija).

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.