Заједнички пројекат осмислили су Марина Милић-Апостоловић, пијанисткиња, Дејан Ристић, један од власника породичне посластичарнице „Цариград“ из Новог Сада, и Петар Челик, познати спортиста и пионир боди билдинга у Југославији
Тешко је пословати у време кризе када помоћ сви обећавају а она ретко стиже. Предузетницима је постало јасно да морaју сами себи да помогну ако желе да њихов бизнис опстане и настави да се развија. Добар пример може да охрабри. А баш такав је пример три занимљива предузетника из Новог Сада који су заједничким снагама и са доста успеха кренули против глобалне кризе. Заједнички пројекат осмислили су Марина Милић-Апостоловић, пијанисткиња, Дејан Ристић, један од власника породичне посластичарнице „Цариград“ из Новог Сада, и Петар Челик, познати спортиста и пионир боди билдинга у Југославији. Новосађанима су понудили теретану у којој се вежба уз звуке класичне музике, а она се слуша и у посластичарници. Овај „слатки локал“ не морају да заобилазе од пролетос ни они који строго воде рачуна о свакој калорији и граму тежине. Ту могу да се засладе колачем „Челик без шећера“ а ова посластица погодна је и за оболеле од дијабетеса.
О томе како се ово троје нашло на истом послу који се успешно развија, Марина, која је и професор Музичке академије у Новом Саду, каже:
– Дуго година сам живела у Лондону и видела да тамо уметници не чекају ништа да добију од државе и друштва већ сами осмишљавају пројекте који ће имати прођу на тржишту и донети успех и зараду и њима самима и онима који у њих улажу. У Енглеској бизнис и уметност иду руку подруку и све врсте експериментисања су добродошле. То је оно чему данас учим своје студенте. Јасно им кажем да им ништа не вреди да одсвирају било коју композицију за чисту десетку ако их нико не чује, односно ако не нађу начин да презентују своје дело. Без ослонца на бизнис то је тешко. Зато се на мојим концертима деле колачи и друге награде. А Петар Челик свира део програма са мном. Ове моје идеје сам упаковала у пројекат „Тесларт“ и иду добро.
Опширније у штампаном издању