Već godinama se u decembru ponavlja ista situacija: ugledni domaći ekonomisti na svojima tradicionalnim skupovima kritikuju ekonomsku politiku vlade ne samo u tekućoj, već i u narednoj godini.

Istovremeno, zbog kraja godine, počne karavan proslava po uglednim kompanijama i bankama. Pravi koktel. Tako je bilo i pre oktobarskih promena 2000. godine, a tako je i sada. Decembra 2006. godine, sa pogledom na januar 2007. godine, tom koktelu dodat je još jedan sadržaj: izborna utakmica koja je, razume se, uključila i ekonomiju.

Kada će nam biti bolje? Na ovo pitanje Božidar Đelić, bivši ministar finansija a sada kandidat za poslanika na listi DS–Boris Tadić, nudi čak 379 konkretnih odgovora. Sve ih je uvrstio u knjigu na kojoj je radio pune dve godine i koja je u decembru izašla iz štampe, upravo pod tim nazivom – Kada će nam biti bolje. Od svih principa za koje se zalaže, Đelić izdvaja dva za koja smatra da su najvažnija i četiri mere koje ocenjuje najnužnijim.

– Najznačajnije je omogućiti da put koji je u poslednjih šest godina pravilno trasiran ponovo bude potvrđen i da naš napredak bude ubrzan jer ovo što se dešavalo za vreme Koštuničine vlade bilo je veoma sporo i nekompletno, kaže Božidar Đelić u intervjuu za Biznis.

U kritikama će mu za pravo dati Andreas Cobel, nemački ambasador u Srbiji, koji kaže da „nemačke firme, nažalost, često imaju neprijatna iskustva sa sporom birokratijom u Srbiji. Spotiču ih dugi procesi odlučivanja i dobijanja dozvola. Novo jačanje uticaja pojedinih tajkuna takođe nije podsticaj stranim investitorima. Pri izboru destinacija za ulaganja u regionu, investitori se uvek pre odlučuju za zemlju u kojoj se osećaju dobrodošli i u kojoj im izlaze u susret“.

Ali, decembarski koktel ne bi to bio da nije, takođe tradicionalnog, izveštaja Evropske banke za obnovu i razvoj u kojem je ocena da je Srbija lider u regionu, po visokim stopama privrednog rasta. Sa tim se slažu i bankari, pa Stavros Joanu, iz Eurobank EFG Štedionice, ističe za Magazin Biznis da je „u Srbiji investiranje u punom zamahu. Razvoj građevinskog sektora gotovo da nema kraja, a isto tako i privatizacija pruža velike šanse za investiranje. Sa stopom privrednog i ekonomskog rasta od oko sedam odsto godišnje, Srbija je najbrže rastuće tržište u regionu”.

A u razvijenoj Evropi, menadžer koji pravi zaista velike poslove, Amanasio Ortega, vlasnik ”Zare” ima sasvim drugačije navike.

”Sa zaposlenima i ruča i večerava. Spoljni svet kao da ga ne zanima. Čak ni kada su u pitanju najviše političke ličnosti u zemlji. Kada su mu, pre nekoliko godina, u goste došli, prvo španski princ naslednik Felipe, a ubrzo zatim i tadašnji premijer Hoze Maria Aznar, senjor Ortega ih nije ni video. Ne samo što ih ispred fabrike nije dočekao i, kasnije, s njima eventualno proćaskao, nego uopšte nije našao za shodno da se pred njima pojavi. Ne voli da se pojavljuje u javnosti, ali još manje voli da se fotografiše.

Nove tendencije u svetskom biznisu, ekskluzivno za Magazin Biznis, objašnjava i Ofra Štraus, predsednica kompanije „Štraus Elite“ koja je uvrštena u 50 najmoćnijih poslovnih žena sveta, prema magazinu „Forčn“. Gospođa Štraus kaže: „Danas ne možete prodati proizvod ljudima ako ih iskorišćavate, ako tražite samo svoj materijalni interes, a nemate dobar proizvod. To je nova dimenzija koja je na sve nas u biznisu uticala, posle velikih skandala kao što je Enron. Naime, velike kompanije su propale zašto što je menadžment špekulisao i varao ljude. Došao je novi način vođenja biznisa gde morate da budete otvoreni i sigurni da poslujete na dobar način. Jer, ako ne radite odgovorno i otvoreno, niko vam neće verovati. Ljudi su prestali da veruju institucijama…“, kaže Ofra Štraus.

Mi još nismo stigli do te faze. Jer, nismo ni imali pravi „Enron“. Samo neke „enrončiće“. Dovoljne jedino za „decembarski koktel“.