Протеклих деценија развој се темељио на крупним привредним системима који су пропали

Ниш је други по величини град у Србији, после Београда, али по степену привредног развоја свакако не заузима тако високо место. У царском граду који се дичи својим славним претком Константином Великим, живи преко 250.000 становника од којих је око 110.000 радно способних. Према подацима Пројектног центра Управе за привреду града, запослено је око 80.000 становника, док на евиденцији Националне службе запошљавања има око 37.000 оних који траже посао. Тридесетак процената становништва нема основне услове за егзистенцију.

Све ово говори о неповољној економској ситуацији у граду који се ослањао на два велика привредна система – Електронској и Машинској индустрији. И док се МИН холдинг полако опоравља и припрема своје фабрике за приватизацију, ЕИ корпорација има мале шансе за опоравак. Већина незапослених у Нишу су управо бивши радници ових компанија.

Завршен пројекат “Лепша Србија”

Недавно је завршен пројекат “Лепша Србија” који је био привременог карактера са циљем упошљавања и стручне обуке незапослених. Реализовало га је Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику уз подршку Уједињених нација, а партнери у Нишу биле су владе Аустрије и Италије и град Ниш. У оквиру овог пројекта обновљене су фасаде великог броја зграда у центру Ниша.
Нишлије се надају да би ускоро могао да се покрене неки сличан пројекат који би био у функцији упошљавања.

Јавни радови

Почетком децембра прошле године, у Нишу је почела реализација шест програма јавних радова чија је укупна вредност 28,5 милиона динара. Влада Србије преко Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику финансира јавне радове у Нишу са 14,5 милиона, град Ниш са 12,2 милиона док извођач радова ЈКП “Медијана” улаже 1,7 милиона динара. Посао је добило 316 људи различите старосне и квалификационе структуре, а највећи број њих – 285 из категорије је неквалификованих радника који су социјално и материјално најугроженији. Ово је прилика да дођу до неког динара и они већ раде на чишћењу и сређивању терена, копању канала, реконструкцији запуштених објеката и на другим сличним пословима.

Овоме треба додати да Ниш има ниску конкурентност производа на тржишту, предузећа су презадужена и немају могућност за стабилан и динамичан развој какав је потребан да би се реструктурисањем и приватизацијом створили услови за инвестициони циклус који би омогућио веће запошљавање.

Локална самоуправа на разне начине покушава да створи повољнији амбијент привредног развоја, било уз помоћ донатора из иностранства, било уз помоћ Владе Србије и ресорних министарстава. Један од озбиљнијих помака на том плану је и Студија развоја локалне економије града коју је урадио Економски институт из Београда. Ради се о полазном документу који идентификује ресурсе града и финансијере. То је значајан документ у области планирања, али Ниш нема дугорочну развојну стратегију којом би прецизно дефинисао развој у наредних пет до десет година.

Пошто су велики системи пропали, развој ће се темељити на малим и средњим предузећима. У последњих неколико година овде је реализовано, или је у току, више пројеката у тој области. Пројекат Краљевине Данске “Локални економски развој на Балкану” ЛЕДИП садржи две основне компоненте – стварање повољне пословне средине, односно помоћ локалној пословној администрацији, и развој малих и средњих предузећа. У Нишу постоји око 2.500 предузећа и око 7.200 радњи. Да би овај пројекат успео, потребан је даљи развој саме структуре тих предузећа и повећање њихових потенцијала. Тај развој ће ићи кроз развој кластера, побољшање тржишних услова развоја бизниса и кроз лакши приступ повољним кредитима. Овај пројекат ће се реализовати у наредних пет година. У Нишу већ постоји текстилни кластер, а овај пројекат ће представљати само наставак онога што је започето.

Треба свакако поменути и бизнис инкубациони центар, први у Србији, који је уз помоћ Владе Норвешке основан у просторијама МИН-а. Норвешка је уложила у овај пројекат 8,32 милиона евра, док је град Ниш уложио 2,74 милиона динара у адаптацију и реконструкцију тог простора на којем данас доста успешно послује четрнаест новооснованих малих предузећа, са циљем да се даље развијају. Овај пројекат има перспективу, о чему сведочи и чињеница да је из Националног инвестиционог плана за његов наставак одобрено 275.000 евра. Очекује се да се број станара инкубационог центра ускоро повећа.

И Данци помажу

Влада Краљевине Данске је у оквиру суседског програма “Локални економски развој на Балкану” (ЛЕДИП) за наредних пет година обезбедила за Нишавски округ 155 милиона данских круна (око десет милиона евра) за имплементацију пројекта који се уклапа у стратегију Владе Србије за смањење сиромаштва. Циљ ЛЕДИП-а је уравнотежен економски развој и већи степен запослености у округу. ЛЕДИП ће подржати јавни сектор у делу који се односи на обезбеђење повољне средине, а фокусираће се на кластере у области текстила и грађевинарства. Наиме, стручни консултанти ЛЕДИП-а су установили да су то најперспективнији сектори на подручју града Ниша.

Из НИП-а 41 милион евра

Влада Србије је у оквиру НИП-а усвојила програм за развој Ниша и одредила средства у износу од преко 41 милион евра. Паре ће бити уложене у развој инфраструктуре, станоградње, школства, здравства, спорта, културе. Упослиће се грађевинска оператива и створиће се услови за бржи економски развој. Планира се комунално опремање индустријске зоне, гасификација и створиће се услови за даља улагања у развој Ниша.

У згради Скупштине града Ниша пре неколико месеци почео је са радом информативно-координациони центар за развој предузетништва у оквиру пројекта локалног развоја “Синет” који финансирају Министарство иностраних послова Италије и регија Тоскана. Пројекат се састоји у пружању свих неопходних услуга малим и средњим предузећима, од оснивања и регистровања до правне помоћи. Речју, предузетници овде могу да добију одговоре на сва питања из области којом се баве. Постоји и канцеларија Агенције за привредне регистре, тако да они који улазе у свет бизниса могу да заврше све на једном месту.

Студија локалног економског развоја представља основу за израду стратегије развоја од 2007. до 2012. године. Поред наведених пројеката, као једна од битних области развоја града и будућих инвестиционих улагања означен је туризам. Тренутно се улаже у пројекте бањског, превентивног, здравственог, конгресног, зимског и ловног туризма, као и туризма у области екстремних спортова. Град је послао више пројеката из ове области Влади Србије и очекује се да они добију зелено светло.

Развој ове привредне гране темељиће се и на богатству геотермалних вода на подручју Нишке Бање, Островице, Јелашнице, Суве планине, Сићевачке и Јелашничке клисуре.

Сава Пинтер