Грађевинарство је у досадашњем делу године остварило највећи привредни раст, а опоравља се и још једна важна грана која је показатељ стања на тржишту – трговина на мало. Раст индустријске производње успорава, док је раст прерађивачке индустрије стабилан, али испод очекивања. Привредници кажу да се ствари мењају набоље, али и да се много више ради за мање профита
У сектору грађевинарства највећи раст: Београд на води, изградња тржног центра у току
Фото: beobuild.rs
Србија је у првој половини године остварила 4,9 одсто привредног раста, што је најбољи резултат од почетка светске економске кризе и највећи раст у поређењу са земљама централне и источне Европе.
Посматрано по делатностима, у другом кварталу 2018. године, у односу на исти период претходне године, значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору грађевинарства (25,1 одсто), сектору пољопривреде, шумарства и рибарства (12,9 одсто) и сектору информисања и комуникација, (5,5 одсто). Раст су остварили и сектори финансија и осигурања, као и трговина на мало, а пад је забележен у пословању некретнинама.
Др Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института, каже за Економетар да ће се повољна макроекономска кретања задржати до краја 2018. Раст ће бити нешто спорији у другом полугођу – уз излазак базног ефекта грађевинарства, и нешто лошије перформансе индустрије. То ће резултовати реалним привредним растом од око четири одсто на годишњем нивоу.
Наставак раста и у 2019.
– То је најбољи резултат у последњој деценији. БДП-у позитивно доприносе приватне и државне инвестиције, као резултат предузетих реформи, повољних монетарних услова и убрзане реализације инфраструктурних пројеката, као и потрошња домаћинстава захваљујући наставку повољних тенденција на тржишту рада – каже Николић и додаје да се и следеће године може очекивати раст од 3,5 до четири одсто.
– Догодине ће се динамика пољопривредне производње стабилизовати јер ту губимо готово један проценат раста БДП-а и са одржавањем постојеће високе грађевинске активности и нешто бржим растом сектора услуга, који ће условити већа примања становништва, такви резултати су могући – објашњава Николић.
Грађевински сектор је, изгледа, дочекао својих пет минута, што се одразило на укупан раст, будући да је овај сектор, како каже Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије, мотор развоја привреде.
– Статистика показује једно, а реалност је друго. Када се обухвате сви сектори који прате грађевинарство и које оно покреће, значај и раст су далеко већи.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- АНАЛИЗА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ О СРПСКОМ ТРЖИШТУ ОСИГУРАЊА: Уз дигитализацију важна је и сајбер заштита
- КЛИЈЕНТИ ЂЕНЕРАЛИ ОСИГУРАЊА СВЕ ВИШЕ КОРИСТЕ ВЕБ ПРОДАВНИЦУ И МОБИЛНЕ АПЛИКАЦИЈЕ: У дигитализацији пословања тек нам предстоје изазови
- СВЕТЛАНА СМИЉАНИЋ, ЧЛАН ИО ВИНЕР ШТЕДИШЕ ОСИГУРАЊА: ИТ повећава нашу ефикасност
- САВА ОСИГУРАЊЕ: БЕСПАПИРНО ПОСЛОВАЊЕ У ПОСЛОВИМА ЛИКВИДАЦИЈЕ И ПРОЦЕНЕ ШТЕТА: Пронашли смо добар модел управљања документима
- Следећи број Економетра излази 4. децембра 2018.
