“KNJAZ MILOŠ” GODINU I PO DANA POSLE PRIVATIZACIJE: Tradicionalno dobri, inovativno bolji

Investirano oko 20 miliona evra, otpisana potraživanja od 12 miliona evra, broj zaposlenih smanjen za jednu trećinu, fokus na nekoliko glavnih brendova – samo su neki detalji iz bilansa stanja aranđelovačke kompanije koja je postala još poznatija po dramatičnoj privatizaciji krajem 2004. godine

Rade Pribićević

Rade Pribićević

Gotovo da nema medija u Srbiji koji se pre nešto više od godinu dana nije bavio procesom privatizacije aranđelovačke kompanije „Knjaz Miloš”. A bilo je i neizbežno. Na jednoj strani utrkivanje kandidata za kupovinu najvećeg domaćeg proizvođača mineralne vode, na drugoj konfuzija u republičkoj vladi i Komisiji za hartije od vrednosti, a na trećoj mali akcionari koji jedva čekaju da prodaju akcije i bogato proslave Svetog Nikolu, 19. decembra 2004. godine, za kraj dramatične privatizacije kompanije „Knjaz Miloš”.

Šta se od tada dogodilo sa aranđelovačkom fabrikom? U kakvom je stanju bila domaća kompanija koja je čuvana „od stranog vlasnika” gotovo kao dokaz patriotizma? Kako izgledaju bilansi poslovanja posle „podvlačenja crte” na računima aranđelovačke kompanije?

Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulatorne poslove holdinga Danjub fuds grup, (Danube foods group) u čijem sastavu posluje i „Knjaz Miloš”, kaže u razgovoru za Magazin Biznis da je, nesumnjivo, fabrika „Knjaz Miloš” u momentu preuzimanja bila već posustala zbog dugotrajne privatizacije.

– Kao posledica propusta u poslovanju prethodnog menadžmenta, „Knjaz” je bio prezadužena kompanija sa 18,5 miliona evra duga i sa pet miliona evra gubitka. Tako je i završena poslovna 2004. godina. Da nije došlo do svojinske promene, pitanje je kako bi ova kompanija preživela 2005. godinu. S druge strane, „Knjaz Miloš” je bila kompanija klasičnog tipa sa svim manama koje nosi to poslovanje: proizvodno orijentisana, bez prave ideje o tržišnom fokusu i sa pasivnim sistemom distribucije. Kompanija je bila kadrovski preopterećena, sa 1.800 zaposlenih što ju je činilo neproduktivnom u svojoj branši. Poređenja radi, fabrika vode „Rosa” ima 195 zaposlenih a „Voda voda” 55 zaposlenih – podseća Pribićević.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • OBIM I DINAMIKA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SRBIJI U PERIODU OD 1992. DO 2005. GODINE: Zašto nismo dovoljno privlačni
  • OD NOVE GODINE POČINJE NAPLATA NAKNADE ZA EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA: Rude više nisu poklon
  • DRAGOSLAV DRAŽOVIĆ, DIREKTOR LANCA PARFIMERIJA “JASMIN”: U trendu sa lepotom
  • SRPSKA DIJASPORA ZAINTERESOVANA ZA RAZVOJ TURIZMA: Ambasadori srpskog turizma
  • ŽAN MARK TONTI, REGIONALNI MENADŽER VIZE ZA CENTRALNU I ISTOČNU EVROPU: Čip ispod kože – futurizam ili realnost
  • SLOVENCI POČELI IZGRADNJU FABRIKE U SRBIJI: Frižideri “Gorenja” iz Valjeva
  • AKTIVNA INTELIGENCIJA – SASTAVNI DEO INTELEKTUALNOG KAPITALA: Znanje i umeće
  • POSLE APRILSKIH PARLAMENTARNIH IZBORA: Italija idealno “prepolovljena”
  • REALNE ZARADE INDUSTRIJSKI RAZVIJENIH ZEMALJA: Korejci ispred Britanaca
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2006.
Podelite ovaj tekst: