Miloje Stevanović napravio je od male piljare u Čačku uspešnu porodičnu firmu za proizvodnju i prodaju hrane. Obezbedio je posao za svoju porodicu, 120 zaposlenih i više od 500 domaćinstava koja su dobavljači KMN-a. Dnevno se proizvede oko 1.700 kilograma hrane za više od dve hiljade mušterija. Od pre tri godine posluje i u najstrožem centru glavnog grada

Kada je 1993. godine Miloje Stevanović, radeći u jednoj državnoj firmi u Čačku, dobio zadatak da odluči ko bi zbog ekonomskih teškoća trebalo da ostane bez posla, povukao je danas verovatno nezamisliv potez – rešio je da „sam sebe otpusti“ jer nije mogao nikoga „da nosi na duši“.

Sa suprugom Nadom uzeo je porodičnu ušteđevinu od tadašnjih 6.000 nemačkih maraka i 1994. godine osnovao firmu KMN (akronim početnih slova članova porodice – Miloje, Nada i ćerke Katarina i Marija). Na samom startu ovo je bila mala piljara koja se u lokalu površine 16,5 kvadratnih metara bavila trgovinom životnim namirnicama.

– Vremenom je KMN polako rastao i oko sebe smo formirali čitav krug kooperanata, odnosno dobavljača. To su uglavnom bili ozbiljni srpski domaćini iz okoline Čačka i iz Dragačeva, pa nas je tako jedan snabdevao jajima, drugi paradajzom, treći paprikom ili šargarepom. Tako smo mogli da garantujemo vrhunski kvalitet proizvoda, a sa našim poslom rasli su i svi oni koji su bili uz nas – objašnjava u razgovoru za Ekonometar Miloje Stevanović, vlasnik KMN-a, koji je poreklom iz Dragačeva, ali je više od 30 godina živeo u Čačku.

Razvojem posla KMN je najpre proširio maloprodaju, da bi zatim obezbedio prostor i za administraciju i prateće službe. Nakon napornog rada i mnogo neprospavanih noći kupili su kuću u centru Čačka u kojoj je otvorena druga prodavnica 1998. godine, gde su uskoro počeli i da proizvode hranu.

– Napravili smo nekoliko proizvodnih linija – imamo proizvodnju gotovih jela, proizvodnju salata, pekaru, poslastičarsku radionicu i preradu mesa, i to je svojevrstan holding u malom. Sve ono što se proizvede u našim radionicama služi isključivo za potrebe naše maloprodaje i po tome smo jedinstveni – objašnjava Miloje Stevanović.

On kaže da KMN u Čačku ima dva „ozbiljna supermarketa“, a u Beogradu su se opredelili da pre tri godine otvore specijalizovanu prodavnicu u kojoj, osim napitaka, nemaju ništa „sa strane“. Sve su to proizvodi iz KMN-ovih radionica, uključujući i mlekaru Gaj iz sela Goračića u Dragačevu, koja je praktično „firma ćerka“, nastala uz podršku KMN- a, ali je sada samostalna i veoma uspešna. Osnovni razlog zbog kojeg je mala piljara krenula sa programom proizvodnje gotove hrane bio je taj što su Stevanovići smatrali da će „u ovoj zemlji neko morati nešto i da radi, pa neće stizati da sprema ručak“. Dakle, ciljna grupa su im zaposleni ljudi.

– Za svaku pripremu domaće hrane potrebno vam je po nekoliko sati. Zato smo došli na ideju da našim prezaposlenim mušterijama probamo da rešimo taj problem, ali smo želeli da izbegnemo ono što smatramo svojevrsnom prevarom, a to je brza hrana. Odlučili smo da pripremamo jela kakva bismo ponudili i našoj deci i unucima, hranu kakvu su naši stari – roditelji, babe, dede, spremali na primer za krsnu slavu. Dakle, jedno od pravila je da nema nikakvih surogata, ničeg veštačkog, aditiva, hemije – ističe sagovornik Ekonometra.

Porodični biznis

Porodični biznis KMN je prava porodična firma. Na početku su ceo tim činili Miloje i Nada Stevanović koji su se trudili da svoje iskustvo i znanje prenesu na decu. Ćerke Katarina i Marija uključile su se u posao još kao studenti i sada kompletno vode linije za proizvodnju u Čačku, a zetovi Željko i Milomir upravljaju finansijsko-knjigovodstvenim, tehničkim, komercijalnim i kadrovskim poslovima, brinu o zaštiti na radu, vode investicije. Danas porodica Stevanović broji 12 članova. Od šestoro unučadi njih četvoro, preko đačkog raspusta, radi u KMN-u i tako zarađuje svoj prvi džeparac. Miloje Stevanović ističe da se u pogledu razvoja firme i investicija držao „domaćinske filozofije“ koju je nasledio od svojih predaka sa sela. Prema njegovim rečima, taj pristup je konzervativan sa stanovišta modernih ekonomskih vizija, ali je veoma jednostavan i pouzdan i glasi: „Pružaj se prema guberu“!

– Tako smo mi počeli na pomenutih 16,5 kvadrata, bez oslonaca na bilo kakve spoljne faktore, i primenili smo lekciju koju sam ja u ranom detinjstvu naučio od mog dede: „U se i u svoje kljuse“! Kada smo stvorili čvrstu osnovu krenuli smo napred, stopu po stopu. Trudili su se da troše što je moguće manje, a da rade što je moguće više. Sve zarađeno ulagali su u dalji razvoj posla, a Miloje Stevanović kaže da ima recept za uspešan razvoj firme – bez donacija, bez kredita ili potpore određenih struktura. Prvi uslov je – raditi maksimalno moguće, a za spavanje ostaviti samo biološki minimum.

– Ovde je vrlo bitno znati da se posle pet-šest godina rada, kada se postignu prvi rezultati, ne sapletete o takozvani prag zasićenosti, jer tu ćete pasti i propasti. Upravo tada bi trebalo zapeti još više!

Poverenje kupaca i dobavljača

Naš sagovornik tvrdi da je druga bitna stvar poslovati u skladu sa mogućnostima, treća – obaveze izvršavati bez odlaganja, a četvrta – da ne sme da bude prevare! On navodi tri neprikosnovena pravila: „kad kupuješ inpute o kvalitetu nema razgovora – on može biti samo vrhunski; kada si kupio nema razgovora o plaćanju – plaća se odmah, bez odlaganja; kada prodaješ, ako nije kao za tvoje dete, kuma, majku onda nije ni za koga – rashoduje se!“

– Moja supruga i ja zahtevamo od radnika da ono što ne bi dali meni kao svom poslodavcu, odnosno mojim unucima, ne smeju ni slučajno da ponude mušteriji. Imali smo slučaj da mi se radnica zahvaljivala kada sam rekao da ne sme prodavati ništa što nije „prva liga“ jer je, prema njenim rečima, ona 15 godina, radeći u prethodnoj firmi na istom poslu, imala zadatak da proda upravo ono što ne valja! Kada mušterije shvate da nema prevare, krug kupaca se širi. Tako KMN danas svakodnevno ima nekoliko hiljada potrošača, a uz takav promet ne postoji ni šansa da se na policama nađe proizvod koji nije svež.

– Još jedna bitna stvar u poslovanju je da nemate prevelik apetit – profit bi trebalo da bude najmanji mogući! Meni moji prijatelji govore da radim „džabe“, ali ja smatram da je to relativno. Ako sam obezbedio posao za sebe, za svoju suprugu, za svoje ćerke, zetove, sinovca i brojne saradnike, to je veliki uspeh. Ako rešavam problem svojim mušterijama to je drugi stepenik, a treći je – ako takvim ponašanjem danas imam nekoliko hiljada kupaca onda i to po malo na kraju bude lepa gomilica koja vam omogućuje da firmu polako razvijate. Čovek mora da ima meru, još su nas preci učili da je skromnost jedna od vrlina – ističe naš sagovornik.

KMN danas ima oko 500 domaćinstava kao svoje dobavljače. U samoj firmi zaposleno je oko 120 radnika, u dve maloprodaje u Čačku i jednoj specijalizovanoj prodavnici u centru Beograda, proizvodnji i administraciji.

Savremeno i tradicionalno

– Ako uzmete u obzir sve naše radnike i saradnike sa svojim porodicama tu imate oko 2.000 ljudi koji „jedu hleb“ zahvaljujući ovom našem trudu i nespavanju. Ja tu vidim spas za celu zemlju! Mislim da je naša šansa u ovome što nam je Bog dao, jer gde god u Srbiji bacite seme, nići će nešto. Mi smo to u najvećoj meri pretvorili u korov, umesto da iskoristimo priliku – smatra sagovornik Ekonometra.

U asortimanu KMN-a nalazi se sve: od salata, čorba i supa, preko gotovih jela, specijaliteta od mesa, ribe, pekarskih proizvoda, suhomesnatih proizvoda, sira i kajmaka, do slatkog programa.

– Trudimo se da imamo sve što je danas potrebno na jednoj trpezi, u jednom domaćinstvu. Takođe, radimo i ketering za određene promocije u firmama ili ustanovama, za porodična slavlja, a sredom, petkom i za vreme posta nudimo i posni meni.

Prema rečima Miloja Stevanovića, KMN ima moderne mašine i u proizvodnji primenjuje savremenu tehnologiju, ali se drže tradicionalne recepture. Tako se sir „Žarkovac“ i „Julin mladi kajmak“ pripremaju „isto kao što su to decenijama činile baba Draginja i nana Jula“. U svim prodavnicama i na svim proizvodnim linijama blagovremeno je uveden HASAP sertifikat. Dnevno se proizvede oko 1.700 kilograma hrane za više od dve hiljade mušterija. Poslovna politika firme od početka je bila takva da proizvodi imaju pristupačne cene. Kada se uporede troškovi pripreme hrane u domaćinstvu – namirnice, struja, voda, deterdžent i rad, ta suma je po pravilu veća od cene gotovih jela u KMN-u.

– Naše mušterije su vrlo brzo shvatile isplativost snabdevanja kod nas, a uz niže cene tako štede i svoje vreme! Imamo redovne kupce koji kod nas nabavljaju i sve za krsnu slavu i rekli su nam da na taj način uštede oko stotinak evra. Naravno, veoma im je bitno i to što kupuju kvalitetnu hranu.

Naslednici spremni

Pre četiri godine KMN je odlučio da malo „izađe“ iz Čačka i otvorio specijalizovanu prodavnicu u Beogradu.

– To je za mene bio izazov, želeo sam da proverim naš biznis na nekom specifičnom tržištu, van Čačka. Drugi motiv je bio to što sam hteo da se uverim da li moja deca, ćerke i zetovi, mogu da nose ovaj ozbiljan teret koji smo do tada nosili zajedno. Tako smo se supruga i ja „sklonili“ u Beograd i za ove tri godine se uverili da su nam deca vrlo savesna i odgovorna i da sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da smo od njih uspeli da napravimo vrlo ozbiljne i odgovorne privrednike – ponosan je Miloje.

On je zadovoljan razvojem biznisa u Beogradu, a kaže da konkurencija postoji u oba grada, ali da je korektna tržišna utakmica uvek dobrodošla, jer u poslu ne sme da bude uljuljkivanja. KMN je u Čačku čak i pomagao ljudima koji su otvarali radnje u neposrednom okruženju, slao im radnike za aranžiranje prodavnice, ustupao softver. Govorili su mu da radi protiv sebe, ali sagovornik Ekonometra tvrdi da za sve ima mesta pod suncem. Glavni problem – poslovni ambijent KMN godišnje javnim preduzećima i državi uplati oko 95 miliona dinara na ime poreza, PDV-a, doprinosa za zaposlene i za račune javnim preduzećima, „bez sekunda docnje“.

Prema rečima MilojaS tevanovića, najveći problem sa kojim se susreo tokom više od dve decenije poslovanja jeste „opstrukcija činovnika u državnim institucijama koji se ne razumeju u posao koji rade“.

– Imao sam ideju da u okolini Čačka i u Dragačevu napravim 11 malih firmi i želeo sam tome da posvetim svoj život, ali sam onda, prilikom osnivanja mlekare Gaj, 13 meseci čekao na prostoproširenu rečenicu sa naslovom „Rešenje“. To mi je napravilo štetu od 56.000 nemačkih maraka jer sam sve to vreme morao seljacima da isplaćujem premije za mleko svojim sredstvima, pošto zbog kašnjenja rešenja nisam mogao da ostvarim pravo na refundaciju. Kada su počeli da prave gotovu hranu, KMN je dobio čak i rešenje o zabrani tog posla. Jedini problem zapravo je bilo to što činovnici nisu znali kako da klasifikuju delatnost koja do tada nije postojala „u knjigama“.

Zato Miloje ističe da je glavni problem za razvoj preduzetničkih aktivnosti – poslovni ambijent.

– Ovu zemlju sapliću neznanje i nekompetentnost. Institucije društva trebalo bi da pomažu ljudima koji stvaraju, a ne da ih sapliću. Takođe bi trebalo stvoriti ravnopravne uslove za sve privrednike, što do sada nije bio slučaj. Strani investitori su privilegovani u odnosu na nas domaće, isti je slučaj i sa partijskim kadrovima u odnosu na apolitične privrednike kojima pripadam.

Sagovornik Ekonometra veruje da će KMN opstati ukoliko nastave da se časno i pošteno bave svojim poslom. Planiraju da i dalje napreduju korak po korak i nemaju ambicije da postanu veliki sistem. Žele samo da budu porodična firma sa korektnim saradnicima.

– Mi zapravo imamo nekoliko porodica – jednu čini nas dvanaestoro u užoj familiji, koji moramo zapeti iz petnih žila; druga porodica smo mi i naši zaposleni radnici, koji moraju primiti platu prvog u mesecu; u trećoj su i naši kooperanti koji svoj trud uložen u proizvode koje nam isporuče naplaćuju odmah, a najšira porodica podrazumeva i sve naše potrošače koji su sigurni da nema prevare u kvalitetu, na meri, na ceni. Sa njima smo stvorili jedan uzajamni odnos poverenja i trudimo se da to poverenje opravdamo. Samo dok se tako budemo ponašali uspevaćemo u poslu – zaključuje u razgovoru za Ekonometar Miloje Stevanović, vlasnik KMN-a.