Рад на пољу је одавно престао да буде нешто што се своди на њиву, мотику и временске услове „како бог да“. У 21. веку теза “да свака роба нађе купца” у области хране је измењена: да би се пласирао производ на тржиште, по вишој цени, потребно је имати Global Gap, ISO стандарде, HACCP…
Катарина Јелисавчић
Број индивидуалних пољопривредних произвођача и дистрибутивних центара у Србији са сертификатом Глобал геп у последњих пет година је пoрастао за око 50 процената. Повећање, у односу на 2015. годину и још раније, пре деценију, када су се пољопривредни стандарди тек помињали, попут Глобал гепа, (Global Gap.) сет ISO стандарда… последица је промене свести о њиховом значају.
– Аграрна грана која предњачи по броју сертификованих поља у нашој земљи је воћарство, тачније бобичасто воће, каже на почетку разговора за Економетар Катарина Јелисавчић, стручни консултант, инжењер пољопривреде и интегрисаног менаџмента квалитета и оснивач едукативног студија „Квалитет плус 1206“. Интензитет имплементације и сертификација појачани су од пре три године, а промени је допринело неколико фактора.
Један је свакако долазак иностраних ритејл ланаца до чијих полица производи не могу да стигну ако не испуњавају строге критеријуме. Јако су важни и пројекти попут „Конкурентно“ који спроводи УСАИД.
– Његов циљ је управо да помогне домаћим произвођачима и компанијама да буду конкурентнији, оспособе се за пласирање производа на ЕУ тржишта, подигну вредност своје робе тако што ће извозити воће не у ринфузу, као индустријско, већ конзумно. Истовремено је омогућио подизање засада конзумних сорти воћа погодних за пласман у малим паковањима, набраја стимулансе наша саговорница.
Битна, ако не и главна тачка преокрета ка сертификацији ипак је била у промени свести и усвајању новог приступа према пољопривреди.
– Коначно се у нашој земљи аграр сматра једнако важним попут било које друге индустријске гране. За то су заслужни, пре свега, млади, образовани људи других струка који су почели да улажу у производњу хране. Више се рад на пољу не доживљава мање вредним! Примењују се добре праксе, прате научна достигнућа, бизнис модели. Пољопривреда је данас озбиљан бизнис. Сведоци смо да се полако али сигурно мења традиционална матрица – сваштарење, гледање у небо и вођење паролом да свака роба нађе свог купца, истиче Катарина Јелисавчић.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ЗРЕЊАНИН И ТЕМИШВАР ОБНОВИЋЕ СТАРЕ ВЕЗЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРОЈЕКТУ ЕУ: Пловидба каналом Бегеј после 60 година
- Улaгaњeм у зaштиту живoтнe срeдинe Coca-Cola HBC Србиja улaжe у бoљу будућнoст
- СА ЛИЦА МЕСТА: ПИСМО ИЗ ХРВАТСКЕ, СА КОРЧУЛЕ: Сезону су у јулу отворили Југоносталгичари
- ПРОЈЕКАТ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ „СТВАРАНО У СРБИЈИ“: Право на жиг „чуваркућа” добило 75 домаћих производа
- Следећи број Економетра излази 6. октобра 2020.
