Компаније тврде да на тржишту нема довољно квалификованих људи или се географски не подударају места где су потребни радници: ако има добрих ИТ стручњака у Шпанији а понуђени послови су у Немачкој, питање је да ли су млади Шпанци спремни да уче немачки и оду да раде у Немачку

Највећа разлика између Србије и земаља западне Европе, када је реч о високој стопи незапослености међу младима, јесте у томе што су млади људи у Србији већ навикнути на кризу. Они су дуго година живели са оваквим изазовима и знају да је решење проблема у њима, односно да морају да се ослоне на сопствено знање и способности. Рекла бих да и у западној Европи веома брзо долазе до истог закључка, али су они ипак размажени, а тотално је погрешно мислити да можете проћи кроз школу и универзитет и да самим тим имате право на посао. Имате право на добро образовање, али не и на радно место које морате да „уграбите“ или – да га створите!
Овако Каролајн Женер (Caroline Jenner), генерална директорка организације “Достигнућа младих – Млади предузетници Европе” (CEO, Junior Achievement – Young Enterprise Europe), коментарише проблем незапослености са којим се тренутно сусреће велики број младих људи, посебно у земљама на југу Европе. Она је на 10. образовном самиту компаније Интел, одржаном у Варшави 5. и 6. новембра, говорила о начину да се кроз предузетничко образовање промени живот и о значају везе између економског развоја и образовања. У ексклузивном интервјуу за Економетар наша саговорница каже да је тачно да се млади људи у Србији прилично касно осамостаљују јер тржиште јесте захтевно.

– Тачно је да може потрајати док не пронађу своје место на тржишту, како би могли самостално да се издржавају. Ипак, поента је у томе да би требало да буду истрајни и да не одустају, а образовање за предузетништво их, између осталог, учи и управо тој вештини – наводи Женер.

Опширније у штампаном издању