Kao oko malo čega, srpski ekonomisti saglasni su u oceni da nam je za veće stope rasta neophodan i veći nivo investicija. Iako je ovogodišnji nivo investicija u apsolutnom iznosu gotovo dvostruko veći od prošlogodišnjeg, udeo javnih ulaganja u BDP-u iznosi svega 3,3 odsto. Ne tako davne 2007. godine taj udeo iznosio je 4,8 odsto, što je nivo koji ekonomisti smatraju poželjnim za ubrzanje privrednog rasta

Alarmantno je na početku svetske finansijske krize 2009. godine zvučala ocena Pavla Petrovića, tadašnjeg profesora Ekonomskog fakulteta, a aktuelnog predsednika Fiskalnog saveta, da ćemo, “ukoliko nastavimo da se zadužujemo ovim tempom, za kamate iz budžeta uskoro izdvajati mnogo više nego za neke vitalne funkcije, poput zdravstva, školstva ili bezbednosti”. Ne samo da Srbija danas za kamate izdvaja više nego za sve ove vitalne funkcije zajedno, već su ti rashodi značajno veći od izdataka namenjenih za kapitalne investicije.

Prema Zakonu o budžetu za 2017. godinu, rashodi za kamate su planirani na nivou od 134 milijarde dinara, dok su kapitalni izdaci 94 milijarde dinara. U toj činjenici leži odgovor na pitanje zašto Srbiju muče “trome” stope ekonomskog rasta. Jednostavno, naš razvoj pojedu kamate.

Dokaz da je to tačno je i u činjenici da su srpski ekonomisti, koji se retko slažu u ocenama, saglasni u tome da ako želimo veće stope rasta, onda nam je neophodan i veći nivo investicija. Iako je ovogodišnji nivo investicija u apsolutnom iznosu gotovo dvostruko veći od prošlogodišnjeg, udeo javnih ulaganja u bruto domaćem proizvodu (BDP) iznosi svega 3,3 odsto. Ne tako davne 2007. godine taj udeo je iznosio 4,8 odsto, što je nivo koji ekonomisti smatraju poželjnim za ubrzanje privrednog rasta. I zaista, te 2007. godine privredni rast iznosio je čak 5,9 odsto. Za ovu godinu očekuje se rast privredne aktivnosti od tri odsto.

Nivo javnih investicija u budžetu počeo je da pada sa dolaskom svetske finansijske krize, pa je u periodu od 2009. do 2012. iznosio oko 3,5 odsto. A upravo u tom periodu je trebalo da kapitalni izdaci budu veći kako bi se amortizovali negativni efekti recesije. To se, između ostalog, navodi i u jednom izveštaju Fiskalnog saveta.

“Pozitivan uticaj koji na privredu ima povećanje kapitalnih rashoda države može da kompenzuje recesione pritiske”. Osim kratkoročnog uticaja na privredu, javne investicije imaju i dugoročno pozitivan uticaj na privredni rast, jer povećavaju kvalitet infrastrukture koju koristi privatni sektor, dodaje se u toj analizi.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – 5. JUN: Priroda i čovek – sinergija odgovornog sveta
• POSLOVNI BAROMETAR KOMPANIJE KRESTON MDM: Trgovina i dalje najprivlačnija
• DOMINO EFEKAT SA DUVANSKE NA DRUGE INDUSTRIJE Danas duvan, a sutra čokolade, pića, hrana
• MOBILNA BIOMETRIJA U FINANSIJSKIM USLUGAMA – OKVIR OD PET FAKTORA: Novo istraživanje Mastercarda i Oksforda
• MENADŽERSKI VODIČ: Umetnost oslobađanja suvišnih stvari
• POSLOVNA SAZNANJA: Zdrav razum
• SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO Utakmica između nteh kompanija i banaka
• DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (1): Kako da razlikujem pravi problem i rešenje od pogrešnih
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2017.