Још нису отклоњена главна жаришта инфлације а њено прошлогодишње сламање имало је и своју цену

Кад год се помене инфлација од 6,6 одсто у 2006. години, као позитиван резултат, већина економских аналитичара неће пропустити да каже да је питање може ли се то поновити у овој години. Ту имају у виду две ствари: да још нису отклоњена главна жаришта инфлације и да је њено прошлогодишње сламање имало и своју цену. Кад је реч о сталним проблемима са инфлацијом, обично се мисли на велику јавну потрошњу. А кад је реч о јачању динара, што је утицало на оштро обарање инфлације у другој половини 2006, то је имало и лоше стране: негативан утицај на продуктивност у Србији и јачање увозничког лобија.

На те околности је посебно скренуо пажњу проф. др Павле Петровић на округлом столу о циљаној инфлацији, апресијацији динара и спољној неравнотежи, који су организовали Научно друштво економиста и Фонд за развој економске науке, крајем децембра на Економском факултету. Домаћи и страни експерти из ове области у начелу су подржали стратегију циљане инфлације, као нови режим на који је већ прешла НБС, мада су се могла чути и бројна упозорења као опасност у вођењу такве монетарне политике.

Очекивања НБС

Као што је познато, Народна банка Србије објавила је крајем прошле године нови оквир монетарне политике за 2007. који има за циљ да преко каматне политике, у условима веће флексибилности девизног курса, доведе до свођења базне инфлације на 4-8 одсто. Основна идеја је да се преко референтне камате НБС утиче на камате пословних банака, па тако и на обарање инфлације. У почетној фази користиће се сва расположива средства, укључујући и обавезну резерву. При томе се полази од тога да ће централна банка урадити све што може да повуче вишак ликвидности, ако га изазове примена Националног инвестиционог плана.

Камате и инфлација

– НБС је тек на путу да уђе у режим таргетирања инфлације. Зато можемо да се сложимо са констатацијом да девизни курс више осцилира него раније, али да ли је то брзо или не, није лако оценити после само три месеца примене непотпуног режима таргетирања – рекао је између осталог Давид Вавра, чешки експерт за ову област.
Он је као видљиве ефекте нове монетарне политике навео да су каматне стопе на дневне операције стабилизоване и додао да је захваљујући томе дошло до пада камата на шестомесечне депозите и до обарања цена. Али, разуме се, мере НБС нису могле да делују на инфлаторна очекивања.

За већину учесника поменутог округлог стола наметнуло се питање може ли се НБС превише уздати у то да ће након снижења њених камата тим путем поћи и пословне банке. Одговор је био углавном негативан. Тако је, рецимо, др Ђорђе Ђукић оценио да све док се не повећа конкурентност међу банкама и док ту постоје својеврсни картели, за њих ће бити неважно смањивање каматних стопа НБС. Ово отуд што данас банкарски сектор не зависи од домаћих извора. Банке се лако задужују у иностранству и неће много марити за сигнале централне банке, на пад камата на репо операције. У вези с тим подсећа да је у Хрватској, након приватизације банака, маржа коју зарачунавају банке опала, док је у Србији она и даље висока и износи око 12 одсто. Или, прецизније, никад није пала испод 10 одсто.

Ово мишљење дели и Предраг Михајловић, заменик председника Комерцијалне банке, који каже да је очигледно да је ово тржиште „гладно кредита“. Све домаће банке које су биле принуђене да мобилишу домаћу штедњу, биле су у неповољнијем положају од страних, које су своју текућу ликвидност, кад год је то требало, пеглале краткорочним задуживањем у иностранству. Пошто је у Србији простор за раст кредита и даље велики, каматна маржа уопште није одлучујући фактор за одлуку о задуживању. Јер, ако неко може да за исти дан попуни образац и добије кредит, трошкови уопште нису толико битни.

Ревизија НИП-а

И др Павле Петровић скреће пажњу да каматна политика НБС, по свему судећи, неће имати очекиваног утицаја на камате пословних банака. И у прошлој години се показало да апресијација динара има већи утицај на инфлацију, али то онда отвара питање прецењености динара. Према рачуницама Цес Мекона од 2001. наовамо, готово да се није могло ни говорити о равнотежном курсу. Овакве и сличне поруке нису имале за циљ да обесхрабре НБС, поготову што се прелазак на циљану или таргетирану инфлацију, углавном, подржава. Према оценама економиста, битно је да у 2007. монетарна и фискална политика имају перфектну комуникацију.

Искуство Румуније

– Кад је реч о самом преласку на циљану инфлацију, ту је веома важно елиминисање инфлаторних очекивања, за шта је потребно време. Искуство Румуније је показало да режим циљане инфлације тек после годину-две даје праве резултате, рекао је Лауријан Лунгу, економ­ски аналитичар из Румуније, у разговору са колегама на београдском Економском факултету.
Према његовој оцени, ни једна земља у транзицији која је прешла на овај режим, осим можда Чешке и Пољске, заправо још није у том систему у потпуности. За такав процес недостаје развијено финансијско тржиште које ће повратно деловати смањењем каматних стопа на промену каматне политике централне банке.

За већину економиста уопште нема дилеме да би Национални инвестициони план требало ревидирати. Потребно је одредити мањи број приоритета, јер ће, у супротном, инфлација бити готово сигурно већа од лањске. Тако, рецимо, Стојан Стаменковић оцењује да би требало бар преполовити износ средстава предвиђених НИП-ом за ову годину, како се не би потиснуле приватне инвестиције. Његова је процена и да ћемо се у овој години, по свој прилици, суочити са нешто вишом инфлацијом, због експанзивне фискалне политике и повећања плата које се финансирају из буџета.

Услов развоја

Према оцени др Кори Удовички, у 2007. години економска стабилност зависиће у великој мери од фискалне политике. Ако би се наставило са фискалном политиком која је предвиђена буџетом, то ће смањити ниво конкурентности, успорити привредни раст на дужи рок и потпирити инфлацију. У другој опцији, ако након предстојећих избора владу формира храбар економски тим, онда има наде да се привреда, која је у 2006. најпре кренула напред, па се потом нашла на странпутици, врати на узлазну путању. Наиме, др Удовички од нове владе очекује да НИП стави ван снаге, или да га озбиљно ревидира и покрије „рупу“ у буџету која се процењује на око 60 милијарди динара. Ако би се тако урадило, у 2007. би могла да се заустави привредна стагнација, камате би могле да буду ниже, а цене и курс да остану стабилни.

К. Секулић