Monetarni sistem u kome je jedna valutna jedinica imala pokriće u zlatu nazivao se Zlatni standard.
U tom slučaju svaka novčanica od papira ima svoju potporu u nekoj količini zlata ili srebra koje se čuva kod centralnog ekonomskog autoriteta jedne države. Međutim, u realnosti to nije tako. Danas se sav novac koji koristimo zasniva samo na obećanjima vlada koje ga izdaju.
Japanac Satoši Nakamoto je prvi zaključio da nam je potreban elektronski sistem plaćanja baziran na kriptografskom dokazu, umesto na obećanju. A to je takav sistem koji bi omogućio dvema voljnim stranama da direktno trguju bez potrebe za posrednikom koji bi odobrio transakciju.
Šta je to kriptovaluta?
Kriptovaluta je vrsta digitalnog novca koji se koristi kao sredstvo za razmenu dobara i usluga. Za razliku od standardnog novca, kriptovalute se šifriraju čime se sprečava manipulacija ovom valutom u smislu množenja i menjanja te se postiže određeni nivo sigurnosti. Šifriranje mora biti dovoljno kompleksno, a podaci funkcionalni. Nauka koja se bavi šifriranjem se zove kriptogra ja, odakle dolazi i sam naziv valute – kriptovaluta. Složenim programskim protokolima štite se podaci kako bi se zaštitile sve transakcije koje se odvijaju pomoću kriptovaluta. Bez odgovarajuće zaštite, svaka kriptovaluta bi ubrzo izgubila svoju vrednost jer bi mogla neograničeno da se umnožava.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Marko Čadež premijerki uručio analizu primene propisa
- ODRŽIVI RAZVOJ I POSLOVANJE U BUDUĆNOSTI: Savremeno društvo želi odgovornije kompanije
- BEOGRAD PRVI PUT DOMAĆIN KAIZEN KONGRESA: Da radimo kao Japanci
- MK MOUNTAIN RESORT – LIDER KONGRESNOG TURIZMA: Sve privlačniji dodatni sadržaji u turizmu
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (1): Zlatno doba srpske lantropije
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2017.