U novembru i decembru prilivi su bili niži od očekivanih, dok se u januaru trend preokrenuo. Međutim, pitanje je da li je reč o kratkoročnoj promeni, kao posledici uslovnog otpisa zateznih kamata za neplaćene poreze. Zato će pouzdaniji zaključci moći da se donesu tek krajem prvog tromesečja

Nikola Altiparmakov

Sve donedavno činilo se da plan ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića za ozdravljenje javnih finansija stoji na klimavim nogama. Jer, ”kec iz rukava” koji će Srbiju spasiti bankrota trebalo je da bude upravo povećanje opšte stope poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto. Samo primenom ove mere, jaz između prihoda i rashoda ove godine trebalo bi da se smanji za oko 300 miliona evra, ili za 32 milijarde dinara. To čini skoro trećinu ukupno planirane sume (oko milijardu evra) koju je Dinkić namerio da uštedi. Međutim, tri poslednja meseca 2012. godine su, hteo on to da prizna ili ne, debelo zabrinula ministra finansija.

Šta se to, zapravo, događalo u srpskim javnim finansijama, dok je istovremeno inflacija, manjim delom i kao posledica rasta ovog poreza, dostigla rekordnih 12,2 odsto, a troškovi proizvođača, zbog većeg poreza, značajno povećani?

Prema procenama Ministarstva finansija, očekivalo se da će do kraja 2012. godine prihodi od rasta ovog nameta biti veći za sedam milijardi. Međutim, podaci o izvršenju budžeta pokazali su da, izuzev oktobra, kada su prilivi bili nešto veći, u novembru i decembru prihodi od PDV-a padaju ispod godišnjeg proseka. Kad su nadležni u Ministarstvu finansija na kraju godine podvukli crtu, ispalo je da nisu sakupili planiranih sedam milijardi dinara. U prilog tome govori i rebalans budžeta za 2012. godinu u kome su prihodi od PDV-a planirani na 372 milijarde dinara. Ostvareno je, međutim, 367 milijardi dinara. Na sreću, početkom ove godine taj trend se okrenuo. Privremeno ili trajno, tek prihodi od PDV-a u januaru su bili veći od plana, a deficit manji nego što je očekivano. Minus u kasi na kraju januara, umesto planiranih 14, bio je sedam milijardi dinara. Prema priznanju Ministarstva finansija, tome su najviše doprineli upravo prihodi od PDV-a koji su nadmašili očekivanja. Inače, Zakonom o budžetu, planirano je da jaz između prihoda i rashoda ne bude veći od 121,9 milijardi, što je skoro upola manje od prošlogodišnjeg.

Opširnije u štampanom izdanju