Ukupni problematični krediti bankarskog sektora u Srbiji, sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana, u 2011. godini iznosili su 342,7 milijardi dinara. Bankari smatraju da se regulatornim merama mora pronaći rešenje za ustupanje, prodaju ili otpis potraživanja

Draginja Đurić

Krajem maja ove godine Narodna banka Srbije objavila je podatke po kojima su u 2011. godini problematični krediti banaka činili 19 odsto ukupno odobrenih kredita. U privredi, problematični krediti su iznosili 24,6 odsto, dok je kod fizičkih lica bilo problematično 9,1 odsto odobrenih kredita. Podaci dalje pokazuju da su problematični krediti bankarskog sektora u Srbiji, sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana, u 2011. iznosili 342,7 milijardi dinara. Bez obzira na to što su krediti nenaplativi, banke za njih moraju da obezbeđuju pokriće. Pokazatelj pokrića problematičnih kredita obračunatom rezervom za procenjene bilansne gubitke iznosi 121,4 odsto, što znači da banke i dalje obezbeđuju potpuno pokriće ukupnih bruto problematičnih kredita. I tu nije kraj. Podaci za prvo tromesečje ove godine pokazuju da se nastavlja rast problematičnih kredita i privrede i građana.
Dokle to može da traje? Kakve su opasnosti od rasta nenaplativih potraživanja banaka od građana i privrede? Kako se može rešiti taj problem – neka su od pitanja na koja smo odgovore potražili u najznačajnijim bankama koje posluju na srpskom tržištu. U najkraćem, svi sagovornici Magazina Biznis se slažu da nenaplativi krediti značajno opterećuju poslovanje banaka, da umanjuju finansijski potencijal celog bankarskog sektora i da se regulatornim merama mora pronaći rešenje za ustupanje, prodaju ili otpis potraživanja.

Opširnije u štampanom izdanju