Carinski rat između Kine i SAD uticao je na smanjenje globalnog privrednog rasta za oko 0,8 odsto u 2019. godini. Istraživanja pokazuju da su zbog većih carina američka domaćinstva imala veće rashode, dok je u Kini rast zarada najsporiji u poslednjih deset godina. Ali, ovo je prva faza, a sporazum za narednu fazu biće dogovoren nakon završetka američkih izbora

Zbog konstantnog podizanja carina na gubitku su i kineska i američka privreda

I ako još nema konačnih podataka o negativnom bilansu trgovinskog rata između Amerike i Kine, izvesno je da se gubici mere stotinama milijardi dolara, i to na obe strane. A pored ove dve direktno uključene države, štetu su doživeli, posrednim putem, i investitori i privrednici širom sveta. Ipak, kao strane koje je najviše pogodio ovaj rat, navode se američki farmeri i američka IT industrija, a sa kineske strane to je prerađivačka industrija.

Ovakvo viđenje ekonomskog sukoba dve velesile ističe za Magazin Biznis Katarina Zakić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Nakon skoro dve godine od izbijanja trgovinskog rata, 15. januara ove godine, predsednik SAD Donald Tramp i kineski vicepremijer Liu He potpisali su u Beloj kući tzv. prvu fazu trgovinskog sporazuma. Prvi čovek Amerike najavio je da će carine na uvoz kineske robe ipak ostati na snazi sve dok ne bude potpisana i druga faza sporazuma, najavljena za period posle izbora u SAD. Ali, ovaj sporazum se ne može posmatrati kao kraj trgovinskih nesporazuma između dve zemlje, ističe Katarina Zakić:

– Ovo je prva faza, a sporazum vezan za narednu fazu biće dogovoren nakon završetka američkih izbora. Zato je ovaj sporazum obuhvatio samo dogovor oko najbitnijih kategorija – kaže gospođa Zakić i podseća da se to odnosi na povećanje kupovine američkih poljoprivrednih i prerađivačkih proizvoda od strane Kine, na američku kupovinu energije i usluga u Kini, na ukidanje uslovljavanja američkih kompanija da moraju da imaju transfer tehnologije kako bi poslovale u Kini, što se uglavnom tiče IT industrije. Dogovoreno je da se omogući ulazak američkih platnih sistema na tržište Kine, kao što su “american express”, “mastercard” i “visa”, a zauzvrat se omogućava dalje širenje kineskog “unionPay” sistema u SAD.

Foto: Abode stock

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• NALED IZABRAO REFORME GODINE I PREDSTAVIO SIVU KNJIGU 12: U 2019. godini realizovano 17 preporuka
• VLADIMIR VASIĆ, GENERALNI SEKRETAR UBS, O PLATIMATIK REŠENJU ZA AUTOMATIZOVANU NAPLATU RAČUNA: Može li 12 miliona računa građana da se plati elektronski
• REČ ORGANIZATORA KOPAONIK BIZNIS FORUMA 2020: Industrija 4.0 – pokretač snažnog rasta
• BIZNIS DODATAK – SVETSKA BANKA
• U IZVEŠTAJU SIGMA, OECD VISOKO RANGIRAO AGENCIJU ZA PRIVREDNE REGISTRE: Jedan od digitalnih šampiona u Srbiji
• TRAG FONDACIJA IMA GLAVNI MOTIV: DA DOBRO NE OSTANE SKRIVENO: Filantropsko srce u nagradi Virtus
• TV SLIKE I PRILIKE: Kad se uživanje pretvori u očajanje
• ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ ZAINTERESOVANE I KOMPANIJE KOJE PROIZVODE AUTOMOBILE: Stiže električni avio-taksi
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2020.