Prema procenama naših sagovornika, blagi ekonomski rast će pogurati automobilska industrija i poljoprivreda. To, međutim, neće biti dovoljno da građani osete poboljšanje životnog standarda. Potrošnja će nastaviti da pada, a nezaposlenost i inflacija da rastu

Odgovor na pitanje kakva nas godina čeka zavisi od toga koga pitate. Procene o ekonomskom rastu kreću se od minus 0,5 odsto, koliko očekuju analitičari Hipo banke, pa do čak plus tri odsto, što je prognoza stručnjaka Narodne banke Srbije. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, naprimer, nešto je manji optimista od guvernera Jorgovanke Tabaković. Budžet za 2013. godinu je skrojio na pretpostavci da će bruto domaći proizvod (BDP) porasti dva odsto.

Koliko su zapravo predviđanja u kriznim vremenima nezahvalan posao pokazuju drastične razlike u „ekonomskim horoskopima“, koje su za Srbiju skrojili predstavnici različitih relevantnih finansijskih institucija. U Rajfajzen banci, tako, očekuju oporavak od jedan odsto, stručnjaci EBRD-a nadaju se rastu od 1,1 odsto, dok analitičari Unikredit banke prognoziraju boljitak od 1,9 procenata. U svom poslednjem izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama MMF i Svetska banka upisali su projekciju koja se poklapa sa očekivanjima ministra finansija Mlađana Dinkića.

Zašto su ove, naizgled dosadne, brojke važne za građane i privrednike? Zato što razlika od svega jedan odsto u državnu kasu može da donese ili odnese oko 32 milijarde dinara, što je skoro ceo agrarni budžet.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta i član Saveta guvernera NBS, međutim, ocenjuje da koliko god da dogodine bude ekonomski rast – građani Srbije neće osetiti boljitak. Iako smatra da je procena od dva odsto prilično realna, ona je nedovoljna da donese poboljšanje životnog standarda.

Opširnije u štampanom izdanju