Za prvi paket pomoći privredi, ekonomije širom sveta zadužile su se više od 11.000 milijardi dolara. Transport, turizam, proizvodnja nafte i gasa imali su najviše otpuštanja i prepolovljene prihode. Ipak, jedna trećina svih kompanija u razvijenom svetu je ubrzala digitalizaciju u globalnom lancu snabdevanja i brzo primenila veštačku inteligenciju i automatizaciju u proizvodnji. Farmaceutika i proizvodnja medicinskih aparata “cvetaju”
Amerikanku Mekenzi Skot su ove, 2020. godine dve stvari učinile najbogatijom ženom na svetu, a nijedna od njih nema nikakve veze sa njenom profesionalnom karijerom. Prva je razvod, a druga je korona virus. U šali se može reći da je Mekenzi, zapravo, prošle godine izabrala pravi trenutak za okončanje braka. Jer, njen bivši suprug je Džef Bezoz, vlasnik kompanije Amazon i najbogatiji čovek u istoriji čovečanstva. Mekenzi je razvodom pripalo 25 odsto kompanije Amazon, koja se bavi elektronskom trgovinom. Godinu dana kasnije, bogatstvo Mekenzi Skot procenjuje se na 86 milijardi dolara.
Njen bivši suprug Džef Bezoz je u 2020. godinu ušao kao sveže razvedeni milijarder čije je bogatstvo magazin Forbs tada procenio na više od 150 milijardi dolara. Kraj ove godine, uprkos tome što je razvodom ostao bez 25 odsto kompanije, dočekaće još bogatiji. Prvi put u istoriji, lično bogatstvo jednog čoveka procenjeno je na više od 200 milijardi dolara. Vrtoglavi rast poslovnih prihoda Bezoz nije predvideo poslovnim planom Amazona za 2020. godinu. Najbogatijim čovekom u istoriji čovečanstva učinio ga je virus kovid-19, koji je širom sveta za sada odneo više od milion žrtava, ali je zbog fizičke distance, doneo i procvat elektronske trgovine.
Milan Nedeljković, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), ipak, smatra da na duži rok posmatrano, ako svi gube, ni pojedinac ne može da dobije, pa makar to bio i Džef Bezos. Gubici globalne privrede biće veliki i od virusa će se dugo oporavljati, ali će bolje proći oni biznisi koji mogu digitalno da se transformišu i brzo prilagode promenama.
“Veće štete će pretrpeti oni koji su nespremni na promene”, dodaje. Ipak, kada je reč o digitalnoj transformaciji, može li ona na duži rok da dovede i do smanjenja broja zaposlenih? Jer, ako aplikacija jednom u banci, na primer, zameni čoveka, hoće li u post-kovid ekonomiji, kad pandemija prođe, za tog čoveka uopšte biti radnog mesta. Milan Nedeljković misli da hoće, jer veštačka inteligencija ne može u potpunosti da zameni ljudski mozak.
“Neko to mora da nadzire. Ljudsko prisustvo je neizbežno”, smatra on.
Ko je, pojedinačno gledano, najveći gubitnik? I može li se figurativno reći da je to poreski obveznik?
Iako se ne zna koliko će kriza izazvana korona virusom trajati, prilično je jasno da će se rupa koja je nastala u budžetima širom sveta, kako bi se sanirale posledice pandemije, zatrpavati novim porezima. Samo za prvi paket pomoći privredi, ekonomije širom sveta zadužile su se više od 11.000 milijardi dolara. Što se tiče ove 2020. godine, za sada je izvesno da samo Kina neće doživeti recesiju.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- U KALEIDOSKOPU – EKONOMIJA & BIZNIS
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- KOLIKO JE PANDEMIJA UTICALA NA PROCESE AKVIZICIJA U SRBIJI: Kupovina i prodaja kompanija nakon korone
- BIZNIS DODATAK: HR U SRBIJI
- MENADŽERSKI VODIČ: Tračevi opstaju, manje kancelarijskih romansi
- POSLE TRI MILIONA TURISTA 2019., SALCBURG SADA POLUPRAZAN: Mocartov grad bez Japanaca i Kineza
- TV SLIKE I PRILIKE: Najskuplje plaćena pesma
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2020.
