Po svojoj definiciji autoritet je priznati ili nametnuti ugled ili uticaj od strane neke osobe ili institucije. Postoji u raznim sferama života i svim odnosima među ljudima.

Od najranijih dana života svako od nas sreće se sa autoritetom – najpre u porodici, zatim školi, zajednici u kojoj živi, na radnom mestu. Kada je reč o građenju autoriteta na poslu, mnogi autori saglasni su da je ključno pitanje – da li se autoritet stvara na osnovu želje ili prisile.

U čemu je razlika?

Postoje nadređeni koji smatraju da svoj autoritet automatski crpe iz same svoje funkcije ili pozicije u firmi, i očekuju slepo poštovanje zaposlenih, ma kakvo njihovo ponašanje prema kolegama bilo. Iako nije sasvim nelogičan, jer funkcija zaista sama po sebi ukazuje na potrebu da se drugi povinuju i ponašaju na željeni način, takav autoritet smatra se iznuđenim.

Nasuprot nametnutom je autoritet nadređenog koji se samovoljno stiče vremenom, na osnovu osobina i dela koja afirmišu razvoj zaposlenih i pokazuju poštovanje prema njima.

Smatra se da je rukovoditi strahom najveća greška koju jedan menadžer može da napravi. Time se može postići željeno ponašanje jer se zaposleni plaše eventualnih posledica ukoliko ne postupe na traženi način. Dugoročno, ovo ipak nije dobar izbor jer strah ubija kreativnost i želju zaposlenih da budu inovativni i više se zalažu za ono što rade.

Pravi i zasluženi autoritet, sa druge strane, je otvoren, pravedan, pun razumevanja, empatičan i otvorenog uma. Sa takvim nadređenim bi zaposleni poželeli da se identifikuju i da rade sa njim, a ne za njega.

Takvi autoriteti se zaposlenima obraćaju na njihovom nivou, ulažu istu količinu vremena i energije i preuzimaju svoj deo odgovornosti kako bi organizacija ili projekat napredovali.

Zbog toga je zaključak da zaposleni kojima rukovodite moraju u svakom momentu biti svesni da brinete o njima, i onda će uzvratiti dobro obavljenim poslom. To što postajete jedan od njih ne znači da gubite svoj autoritet, već naprotiv, time ga potvrđujete.

Izvor: Naša mreža