Slovenija

Vlada je 24. marta utvrdila smernice za pripremu mega-zakona čiji je cilj ublažavanje efekata epidemije korona virusa na stanovnike i privredu. U tom paketu mera su dve milijarde evra koje je Evropska centralna banka dodelila Sloveniji, a biće raspoloživo preko komercijalnih banaka.

Neke od mera su sledeće:

• Država će sufinansirati plate za radnike koji ne rade, preuzeće plaćanje svih poreza i doprinosa, a sva prava osiguranika će se zadržati;
• Sve naknade za bolovanje pokriva državni Zavod zdravstvenog osiguranja;
• Zaposleni u institucijama koje imaju pojačanu aktivnost dobiće dodatak za teži rad i dodatno opterećenje od deset do 200 odsto osnovne plate.
• Status radnika koji ne rade zbog nege dece ili nemogućnosti zaposlenja izjednačiće se sa statusom radnika na birou;
• Zaposleni koji izgubi posao tokom epidemije, prima naknadu za nezaposlene od prvog dana;
• Penzionerima sa penzijama ispod 700 evra biće isplaćen solidarni dodatak 15. aprila: oni sa penzijom do 450 evra dobiće dodatak od 250 evra;
• Samozaposleni koji nisu u stanju da rade ili su značajno smanjili obim rada, imaće mesečni prihod od 70 procenata neto minimalne plate, a doprinose će plaćati država najmanje do kraja maja;
• Odloženo je plaćanje poreza na dohodak građana;
• Rokovi plaćanja za privatne dobavljače iz javnih sredstava se smanjuju na osam dana;
• Sve plate na nivou države smanjene su za 30 procenata;
• Odlaže se plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za naredne dve godine;
• Ako zbog epidemije poljoprivrednik izgubi prihode, država mu nadoknađuje gubitak;
• Javne institucije moraće da naruče najmanje 50 odsto sve hrane od slovenačkih poljoprivrednika.

Hrvatska

Mere koje je donela Hrvatska polovinom marta podrazumevaju da se poslodavci mogu javiti kako bi država njihovim radnicima isplatila minimalac i olakšala im poslovanje. Već prvog dana posle usvajanja ove mere, primljeno je oko 5.100 zahteva, čime je oko 30.000 radnika spaseno od otkaza. Predviđene su i brojne druge mere koje se odnose na poreze i doprinose za zaposlene koje preuzima država, uz naglasak da će se mere menjati u hodu, zavisno od situacije. Hrvatska je, kao članica EU, dobila značajna sredstva kojima može da se obezbedi tekuća likvidnost privrede. Kad je reč o platama zaposlenih u javnom sektoru, Hrvatska se nije odlučila, u prvim predloženim merama, za njihovo smanjenje, ali jeste spremna za svaku pomoć privredi i preduzetnicima.

BiH

Jedna od mera koje je donela Vlada Federacije Bosne i Hercegovine je uspostavljanje Koordinacionog odbora za stabilizaciju privrede i saniranje posledica pandemije korona virusa. Predviđeno je i uspostavljanje posebnog fonda za stabilizaciju privrede koji treba da pomogne kompanijama-izvoznicama sa problemima u poslovanju, kao i kompanijama iz sektora transporta i turizma. Sredstva za finansiranje fonda obezbediće se iz više domaćih i stranih izvora.

Uspostaviće se i garantni fond za održavanje i poboljšanje likvidnosti kompanija, a sredstva ovog fonda će činiti komisiona sredstva Vlade FBiH kod Razvojne banke FBiH. Po potrebi, dodatna sredstva će biti osigurana od međunarodnih multilateralnih i bilateralnih kreditora. Predviđen je i moratorijum na plaćanje kreditnih obaveza bankama.

S. Makedonija

Makedonska vlada zadužiće se oko 400 miliona evra, izdavanjem evroobveznica, kako bi privreda mogla da izdrži udarac korona virusa. Zajam će biti sa rokom dospeća 12 meseci i kamatnom stopom od 2,75 procenata. Ovim se, takođe, obezbeđuje budžetska likvidnost.

Pored toga, od Međunarodnog monetarnog fonda biće potrebno dodatnih 87 miliona evra, kao i 100 miliona evra od Svetske banke za razvojnu politiku. Ključni ciljevi tih poteza su sigurnost državnog budžeta, kao i budžet Ministarstva zdravlja, likvidnosti i finansijske injekcije u privredu, pomoć kompanijama u problemima i zaštita zaposlenih i radnih mesta.

Očekuje se da će se u drugom kvartalu osetiti najveći udar korona virusa, što će se pokazati kroz drastično smanjenje poreskih prihoda. U trećem tromesečju očekuje se oporavak, a u četvrtom i potpuni oporavak – najavljuje makedonska vlada.

Mađarska

Mađari smanjuju doprinose i zaustavljaju otplate kredita do sledeće godine – osnovne su mere donete za očuvanje ekonomije pogođene korona virusom. Svi mađarski građani i preduzeća neće morati do kraja godine da otplaćuju rate kredita, objavio je mađarski premijer Viktor Orban najavljujući, polovinom marta, nove mere svoje vlade u borbi protiv ekonomskih posledica širenja korona virusa.

Orban je izjavio da će doprinosi na plate, trošak koji pada na radnike, biti svedeni na nulu, a doprinosi na plate koje plaća poslodavac, biće značajno smanjeni. Zdravstveni doprinosi svedeni su na zakonski minimum, dok se penzijski doprinosi ne moraju plaćati. To važi u ekonomskim sektorima koji su najpogođeniji: turizam, ugostiteljstvo, industrija zabave, sport, usluge u kulturi i prevoz putnika. Zasad je planirano da mere važe do 30. juna.

Austrija

Za pomoć privredi austrijska vlada je obezbedila 38 milijardi evra. Pored hitne intervencije najugroženijim kompanijama od četiri milijarde evra, planirano je da se devet milijardi evra izdvoji za garancije za kredite i 15 milijardi evra za pomoć posebnim sektorima koje je kriza najteže pogodila. Uz to, čak deset milijardi evra će biti upotrebljeno na ime otpisa poreskih obaveza kompanija. Sam Grad Beč je ponudio finansijsku pomoć malim i srednjim preduzećima za rad od kuće. Kako je saopštila beogradska kancelarija Eurokom Grada Beča, stručni tim Privredne agencije Beča stoji na raspolaganju malim i srednjim preduzećima za finansiranje rada od kuće. Maksimalna finansijska pomoć iznosi 10 hiljada evra, a kvota finansiranja je 75 odsto. Mala i srednja preduzeća koja ulože 10 hiljada evra u hardver, softver, savetovanje i IT infrastrukturu dobijaju subvencije u visini od sedam i po hiljada evra. Do sada je subvencije zatražilo preko 150 bečkih firmi, a ova vrsta finansijske pomoći može da se dobije retroaktivno od 1. marta 2020. godine.

Bečkoj ekonomiji su trenutno na raspolaganju sredstva za pomoćne mere u visini od ukupno 35 miliona evra. Beč je zajedno sa Privrednom komorom Beča, osnovao fond za krizne situacije koji raspolaže sa 20 miliona evra. Bečka banka Kreditbürgschafts-und Beteiligungsbank nudi podršku malim i srednjim preduzećima, preuzimajući dodatne garancije za kratkoročne kredite. Za to je na raspolaganje stavljeno deset miliona evra, dok Bečki fond za podsticanje profesionalnog usavršavanja zaposlenih povećava broj agencija za zapošljavanje.

Rumunija

Rumunska vlada usvojila je u sredu, 18. marta, prvi set mera kako bi pomogla kompanijama da se izbore sa posledicama epidemije korona virusa. Mere uključuju proširene garancije za kompanije koje uzimaju kredite za investicije i obrtni kapital, kao i pokrivanje troškova firmama koje imaju tehnološki višak, jer su morale da obustave poslovanje. Vlada je donela hitni pravilnik za povećanje maksimalne vrednosti garancija koje dobijaju mala i srednja preduzeća.

„Povećali smo gornju granicu za pet milijardi leja (1,04 milijarde evra) i možemo je povećati za dodatnih pet milijardi leja, ako je potrebno. Možemo ići do 15 milijardi leja (oko tri milijarde evra). Garantujemo zajmove za investicije i obrtna sredstva za koja su kamate u potpunosti subvencionisane, što znači da ih plaća država. Garancija po

kriva 90 odsto vrednosti zajma, za kredite do milion leja“, objasnio je rumunski premijer.

Vlada je takođe odlučila da kompanijama vrati PDV u visini od devet milijardi leja (1,87 milijardi evra), kako bi kompanijama omogućila da koriste obrtna sredstva potrebna za poslovanje.

Švedska

Švedska vlada donela je paket mera vredan više od 300 milijardi švedskih kruna (31 milijardu dolara) za podršku privredi zbog pandemije korona virusa. Paket uključuje mere kojima država snosi kompletne troškove bolovanja za radnike kompanija koje ne rade tokom aprila i maja, kao i veliki deo troškova za privremene otpremnine zbog krize. Jedan od razloga je i u tome što je avio-prevoznik SAS, koji je delom u državnom vlasništvu, najavio da će privremeno otpustiti do 90 odsto svog osoblja.

Najveći ustupak je napravljen kompanijama time što ih je država oslobodila plaćanja poreza i PDV-a do godinu dana, i to retroaktivno od početka 2020. godine.

„Želimo da što više kompanija uspešno prebrodi ovu krizu, kako bismo zaštitili našu privredu i poslove. Švedska može da snosi finansijske troškove ove krize, jer ima jake državne finansije i državni dug na najnižem nivou od kraja 1970-ih“, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Švedska je već najavila dodatni novac lokalnim vlastima, dok je centralna banka obezbedila oko 500 milijardi švedskih kruna (oko 50 milijardi dolara) zajmova, koje će banke plasirati kompanijama.

Danska

Vlada Kraljevine Danske je odlučila da će država pokriti 75 odsto plate ako privatne firme obećaju da neće smanjivati broj zaposlenih. Doduše, zaposleni će biti obavezni da uzmu pet dana odmora.

Preduzeća u kojima je došlo do smanjenja prihoda za 40 odsto ili više, dobiće državnu pomoć za pokrivanje između 25 i 80 odsto fiksnih troškova. Samozaposlenim licima i firmama koje zapošljavaju do deset osoba, a kojima prihodi padaju više od 30 odsto, takođe će se ponuditi naknada vlade u iznosu od 75 odsto njihovog uobičajenog mesečnog dohotka. Danska vlada je čak donela odluku da kompanijama odloži plaćanje poreza i PDV-a u iznosu od 125 milijardi danskih kruna (oko 11 milijardi evra). Radnicima koji, ipak, ostanu bez posla zbog krize, vlada će isplatiti između 75 i 90 odsto plate.

Norveška

Norveška je obezbedila kompanijama oko 100 milijardi norveških kruna (9,7 milijardi dolara) u obliku garancija za zajmove i emisije obveznica za podršku privredi koja je pogođena pandemijom korona virusa.

Paket poslovne podrške podeljen je na zajmove u iznosu od 50 milijardi kruna (oko 4,9 milijardi dolara) malim i srednjim preduzećima kojima su pozajmice potrebne i, u istom iznosu, na državne garancije za kompanije. Norveška će smanjiti porez na zarade, povećati naknade za nezaposlene i odobriti veća finansijska sredstva opštinama za pomoć na lokalu. Centralna banka Norveške snizila je osnovnu kamatnu stopu na jedan odsto sa 1,5 odsto. Odobreni su i prvi zajmovi bankarskom sektoru i omogućeno bankama da povuku sredstva za kredite kompanijama i pojedincima.

Francuska

Francuska je izdvojila više desetina milijardi evra da pomogne kompanijama u ekonomskim problemima. Mere za pomoć firmama, nazvane „fond solidarnosti“, obuhvataju odlaganje plaćanja svih poreskih obaveza, novčane nadoknade kompanijama koje rade smanjenim kapacitetima i davanje garancija za pozajmice.

Uz podršku centralne banke, komercijalne banke će davati povoljne pozajmice kompanijama. Finansijski plan Francuske podrazumeva izdvajanje 40 do 50 milijardi evra (oko dva odsto BDP-a) za podršku ekonomiji, pogotovo malim i srednjim preduzećima. Međutim, uz to ide i upozorenje da će ovaj paket mera podići državni dug na preko 100 odsto BDP-a.

Španija

Španska vlada je plan borbe protiv korona virusa označila kao najveću mobilizaciju resursa u demokratskoj istoriji ove države. Program pomoći države obuhvata čak oko 200 milijardi evra. Od toga je 100 milijardi evra planirano za garancije koje će dati država za likvidnost kompanija. Oko 600 miliona evra je predviđeno za socijalno ranjive kategorije – one sa niskim primanjima i nezaposlene, dok je na plaćanje komunalnih računa i hipotekarne zajmove stavljen moratorijum. Ostali detalji primene plana za spasavanje privrede i ekonomije, biće utvrđivani zavisno od situacije.

Italija

Italija, kao jedna od najpogođenijih evropskih država pandemijom korona virusa, planirala je paket ekonomske podrške vredan oko 25 milijardi evra. U okviru tog paketa, značajni deo novca (oko 3,5 milijardi evra) ići će na dodatno finansiranje zdravstvenog sistema, a potom će biti važne mere finansijskih olakšica za kompanije i domaćinstva. Predviđen je moratorijum na plaćanje poreza i na otplate kredita, a povećana je i naknada za nezaposlene. Takođe, ponuđen je moratorijum na dugove malim firmama.

I pre korona virusa Italija je bila na lošim ekonomskim temeljima, jer je rast BDP-a bio samo pet odsto viši nego 2000. godine. Poređenja radi, Francuska je imala za oko 30 odsto veći rast BDP-a.

Nemačka

Nemačka vlada je odlučila da usvoji paket mera pomoći privredi i za spasavanje radnih mesta, koji predviđa novo zaduživanje u visini od oko 156 milijardi evra (plus 600 milijardi evra kroz kredite privredi). Vlada je usvojila mere kojima želi da podrži porodice, stanare, zaposlene, preduzetnike, ali i preduzeća, koji su pogođeni epidemijom virusa korona. Iz tog paketa će samo za zdravstvo biti dodatno izdvojene tri milijarde evra. Vlada je usvojila više programa pomoći i predložiće brojne promene zakona, kako bi se pružila brza pomoć. Paket mera podrazumeva da male firme, do pet zaposlenih, dobijaju do 9.000 evra državne pomoći, a firme do deset zaposlenih dobijaju do 15.000 evra pomoći, mesečno, tokom tri meseca.

Preko fonda za stabilizaciju treba da se ojačaju velika preduzeća dodatnim kapitalom, a država, u slučaju potrebe, može i da preuzme udeo kompanija. Istovremeno, pokrenut je neograničen vanredni program davanja kredita preko podsticajne banke KfW. Procenjuje se da će oko deset odsto radnika ostati bez posla, pa će sve dažbine za njih prihvatiti da uplaćuje država. Osim toga, stanodavci ne mogu više davati otkaz stanarima koji nisu u mogućnosti da plaćaju kiriju zbog krize izazvane korona virusom.

Poljska

Paket mera koji je donela Poljska iznosi oko 48 milijardi evra. Iz toga se subvencionišu plate zaposlenih u kompanijama koje je pogodila kriza, iznosom do 40 odsto prosečne plate. Za samozaposlene je uvedena naknada u visini od 80 odsto minimalne plate, a takođe i naknada za roditelje koji moraju da čuvaju decu zbog zatvorenih škola.

Poljska se opredelila da daje podsticaje za plate zaposlenih, povoljne mikrokredite, garancije za zajmove i da podrži tekuću likvidnost kompanija. Sve će to osigurati državna banka BGK i Poljski razvojni fond (PFR). Vodeće poljske banke su građanima i firmama omogućile odlaganje otplate rata kredita a centralna banka je snizila kamatne stope na rekordno nizak nivo, kako bi se održala likvidnost finansijskog sektora. Fond za socijalno osiguranje najavio je da će kompanijama omogućiti odlaganje plaćanja doprinosa za tri meseca. Na podršku bolnicama i kupovinu medicinske opreme biće utrošeno 1,5 milijardi evra.