Књига „Контракти“, аутора Миленка Убавића, даје карактеристике пословних уговора, опште услове за њихово закључење, одговорност за прекид преговора и све што је битно за састављање једног уговора

Свакодневно као грађани, запослени или пословни партнери ступамо у разне уговорне односе. За све уговорне односе веома је важно питање како саставити уговор, или да ли је сачињени уговор добар?

Уговор је у свом прапочетку и у ери правне државе акт и чин цивилизације права. Он је пре свега сусрет две комплементарне и правно релевантне воље којима настају права и обавезе за субјекте који стварају уговор. Уговор је основни правни инструмент којим се одвија правни промет и најзначајнији облик правног посла.

Уговор је основни извор облигација. Уговором се постижу циљеви правног промета. У одељку „Уговор“ у Закону о облигационим односима не даје се дефиниција уговора већ одређење „кад је уговор закључен“, а у идентичном одељку Скице за Закон о облигацијама и уговорима о уговору уопште, дају се појмови слободе уговарања, изјава воље и друго. Уговор везује уговорнице као закон – pacta sunt servanda. Слобода уговарања ограничена је принудним прописима, јавним поретком и моралом. Принуда може бити изражена принудним прописима (ad alterum), а може бити и унутрашња, по пореклу морална (ad agenti).

Састављање уговора је посао зналца у којем долази до изражаја и правна стручност и одлично познавање материје која је предмет и оквир уговорног односа. Уговор представља сагласност воље уговорних страна чији је двострани правни посао истовремено усмерен на стварање, промену или укидање одређеног облигационо-правног односа.

Због чега је важно знати сачинити уговор? Квалитетно сачињен уговор је предуслов за исто тако квалитетно и у року испуњење уговорних обавеза. Вештина састављања уговора подразумева темељно знање свих врста уговора и других облигационо-правних института.

Пут од преговора до закључења уговора је потпун круг испуњен сагласношћу уговорних страна. Технологија састављања пословних уговора је предмет књиге „Контракти“ која служи за иновацију правничког знања. „Contractus ex conventione legem accupiunt“ – Ulpianus – D.16,3,1,6- (Сагласност воља уговорних страна даје уговору снагу закона).

У „Контрактима“ се дају карактеристике пословних уговора, општи услови за њихово закључење, психолошки и правни аспект преговарања, одговорност за прекид преговора и све друго што је битно за састављање једног уговора. У делу о састављању пословних уговора третирају се припреме за састављање уговора, композиција уговора, обликовање, стручна обрада уговора и тумачење уговора. Такође, обрађују се врсте припремних уговора (споразума), форма уговора и облици уговорних исправа.

Уговорна исправа је начин изражавања садржаја уговора. Постоје различити начини обликовања уговорних исправа, па се у „Контрактима“ даје више врста „дизајнирања уговора“.

Овај рад је покушај да се будућем кориснику: студенту, правнику почетнику, трговцу, комерцијалисти, привреднику, менаџеру и сваком кога интересује уговор, пружи елементарна практична едукација како се стварају уговори, састављају уговорне исправе и даје саветодавна подршка у циљу што квалитетнијег и јаснијег састављања (обликовања) пословних уговора. Све у духу оне добре сентенце „Clara pacta, boni amic“ (Светли уговори, добри пријатељи).

У делу извршења пословних уговора даје се подсетник како испунити своју обавезу тачно формулисану уговором, а у делу евиденције праћења извршења уговора дају се три методологије евиденција и праћења извршења пословних уговора: „Преиспитивање уговора“, „Живот уговора“ и „Регистар пословних уговора“.

Модели пословних уговора „носе“ 100 различитих примера (модела) уговора. Модел је основно уговорно језгро које се може надоградити или редуковати зависно од захтева и потреба корисника ових „Контракти“.

И на крају, „Contractus is omnis in conclusione consistit“ (Сва снага уговора стоји у његовом закључењу), па се уз велику пажњу и ангажовањем правничке и сваке друге парадигме знања може ући у посао састављања уговора.